Klub Visokogoraca Srbije
2009
Izveštaji - 2009
Galerija »Chamonix se poslednjih godina uvrstio u izbor za centralnu letnju akciju. Tako je bilo i ove godine. Došli smo s idejom da se zagrejemo u Iglama pa zatim da se okušamo u nekoj steni na većoj visini.
Dolazak rano ujutru u Cham. Smeštamo se u kamp, kupujemo nešto opreme i odmah krećemo ka Monteversu kako bismo istog dana pristupili Envers domu s južne strane Igala. Odmah pri izlasku iz vozića primećujemo da se Walkerov steber sav beli od novo i starog snega u njemu. Odbacujemo razmišljanje o Jorassesu jer se valja prvo fokusirati na Igle. Stižemo u dom nakon 2.5h hoda. Ima dosta novog snega oko doma, a sve stene iznad su solidno natopljene i prošarane snegom. Smer koju smo za zagrevanje hteli penjati sledećeg dana - Sonam (D, 280m) spada u najmokrije pa menjamo izbor i biramo strmiju i suvlju smer - La Piage u Tour Verte (TD+, 200m).
Oko 8h izlazimo iz doma. Nema puno penajča, ali to koliko ih ima je krenulo pod Tour Verte kao trenutno najsuvlju stenu. Pakujući se na brzinu kako bismo prvi zauzeli smer, zaboravljam vrećicu s magnezijumom u domu. Nema veze, ionako nema cugova ispod 5c :). Naravno da sam zbog toga imao problema tokom penjanja, ali moglo se nekako. Prvi cug po lakšoj varijanti je odmah jamming u vertikalnoj pukotini 6a+ što nije baš najsrećnije za prvi dodir s granitom u ovoj godini, ali brzo smo ušli u štos i adaptirali se na granitne tehnike penjanja i osiguravanja. Drugi cug još lepši - uporna pukotina 6a+. Šteta što nisam imao Mg pa da i ja uživam malo u njoj :). Treći cug popušta malo na 6a, a zatim sleda dva prelepa cuga (6a i 6a+) sa puno previsa i plafončića preko kojih treba preći. Mesta za medjuosiguranja ima puno pa se može fokusirati na uživanje u penjanju i pokretima. Ploča i zajeda u poslednjem cugu (5c) su bili samo šlag na torti za taj dan. Sledio je abzajl od 200m i povratak u dom u rano po podne. Smer je bila znatno teža od one koju smo hteli og dana, ali na kraju smo bili srećni što je tako ispalo. Nismo se pregrejali, imali smo super penjanje u odličnom granitu. Fiksnih medjuosiguranja u granitu tipično nema osim u ponekoj ploči pa smo imali priliku da glavimo puno naših zaglavaka.
Planiramo da penjemo smer Subtiltes dulferiennes u južnoj steni Aiguille du Roc. To nam je bio komšijski smer prošlog leta dok smo penjali Pilier S. Kao i svoj sused i ovaj smer je popet samo uz pomoć tradicionalne opreme za osiguravanje pa je takav ostao i do danas što znači da u njemu ima malo ili nimalo opreme. Nešto je teži od Piliar S i nešto konstantniji što mu daje ocenu TD+ na 500m visine.
Na žalost ujutru pada kiša i niko ne izlazi iz doma. Nakon što je prošlo 8h ujutru, odustajemo od željene smeri i tražimo po vodiču neku sličnih težina i dimenzija, ali sa lakšom eskivažom u slučaju da nam zapreti bivak u steni. Biramo smer Guye Anne (TD+, 400m) u Point Nantillons. Smer je konstantno teška (ne pada ispod 5b), u gornjem delu ide preko glatkih ploča sa ponekim boltom, a u donjem delu krase je prelepe pukotine na vertikalnim pločama. Čekamo ispod stene preko sat vremena da kiša stane i gledamo francuskog vodiča koji i po kiši vodi japanskog klijenta kroz našu smer. Svaka čast. Za vreme kiše nekoliko naveza tumara po okolini pokušavajući da nadju suvu smer i svaki put se vraćaju do glečera. Kad je kiša prestala, glavnina naveza se okuplja pod našim smerom. Vredelo je čekati napolju da kiša prestane i ući prvi u smer inače bismo čekali dugo na red da udjemo u stenu. Ovako su čekali nas, ne samo na ulazu već i na većini štandova :). Nakon 2 ulazna cuga (5c, 5c), sledila su i dva najlepša cuga (6a+ i 6a) kojima je ocena možda malo i potcenjena obzirom na dužinu tokom koje težina ne popušta ni malo. To naročito važi za četvrti cug po pukotini na vertikalnoj ploči koji je dobio ocenu 6a. Bilo je malo problema s prelaskom u penjanje van prirodne ravnoteže, naročito kad to traje po 40m-50m, ali smo uspeli na kraju da se provučemo nekako i udjemo u gornji deo stene gde je bilo pipavih, ali ipak fizički manje napornih ploča. U gornjem delu gledamo da spajamo cugove sa 60m užetom. Negde nam to polazi za rukom, negde ne. Uglavnom, nakon 7h penjanja smo na vrhu smera. Poprilično nas je izmorio, ali pažnja stoji na nivou jer sledi 400m abzajla. S vrha smera gledamo južnu stenu Aiguille du Roc-a. Gledamo Pilier S i Subtiltes dulferiennes i nije nam baš jasno kako su provučene smeri koje su ocenjene samo sa VI odnosno VII-. Prošle godine smo se uverili u Pilieru S da je to ipak moguće. Iskusno oko prvih penjača je našlo logičan i najlakši put do vrha stene. Već u trećem abzajlu glavi nam se uže pa moramo opet malo penjati šesticu da bismo odglavili. Oko 18:30h smo na glečeru i ubrzo u domu, solidno razvaljeni od današnjeg dana. Prognoza za sledeća 2 dana nije obećavala pa odlučujemo da se vratimo sutra u Cham. 2 smera TD+ su dosta za upenjavanje.
Silazimo do vozića i u Cham pre nego što je kiša počela. Usput smo posmatrali Walkera koji sad ima znatno manje snega u sebi, kao i zapadnu stenu Petit Dru-a.
U Chamu srećemo poveću ekipu iz Srbije, mahom iz Kruševca koja je došla da proslavi 30 godina od prvog kruševačkog uspona na Mt. Blanc.
Kišovit dan u Chamu koristimo za odmor. Za drugi deo akcije biramo stene nad Valle Blanche-om. Za vikend je najavljeno lepo vreme i odlučujemo da se okušamo u Gastonovoj ruti u južnoj steni Midija, a dan nakon toga i u Švicarskoj smeri u Grand Capucinu.
Odustali smo od kompleksnih smeri shvativši da se za njih priprema na sasvim drugi način. Objektivno, nakon Igala smo bili spremni za penjanje u suvoj, osunčanoj steni. Za kompleksne smeri, makar i sa fizički lakšim cugovima nismo bili spremni, ali smo bar naučili kako se trenira i priprema za uspon u takvim stenama.
Penjemo se na Midi, ostavljamo stvari u ledenom tunelu i silazimo pod južnu stenu. Već 7 dana duva izrazito jak phoen, ali je južna stena zaštićena sve do pred kraj od udara vetra. Gastonova ruta je jedna od najlepših koju smo penajli. Jedina mana joj je što ne traje duže. Redjaju se u nizu pukotine, ploče, zajede, previsi... Ima dosta fiksne protekcije, ali ipak treba glaviti i dosta lične opreme. Smer spada u najpopularnije tog tipa u masivu, najviše zarad lakog pristupa i silaza kao i radi lepote penjanja. Težine nisu toliko konstantne kao u Iglama, ali nadmorska visina od 3800m kao i teži ranac značajno otežavaju pokrete. Glavne težine (VI+, VII-) smo očekivali u pukotinama, ali su se one javile tek tamo gde pukotine nestanu i počne pipavo penjanje po pločama. Na vrhu nas dočekuje jak vetar pa brzo silazimo na terasu na Midiju i sklanjamo se u stanicu. Instalirali smo se u hodniku pored WCa zajedno sa još dva Slovaka koji sutra planiraju penajti Tre Mons na Mt. Blanc. Po podne i tokom noći se vreme pogoršalo, palo je dosta snega, a gromovi koji su udarali po Midiju u krugu poluprečnika 50m nimalo nisu bili prijatni.
Budimo se u 4h, jedemo supicu pa se ubrzo vraćamo u vreće jer je napolju mrak, oblačno je i palo je preko 10cm novog snega. Znali smo da nam predstoji vrlo verovatno trasiranje Valle Blanche-a jer tragovi od juče ne postoje više. Nikad nismo trasirali glečer, ali ovaj potez od Midija prema Taculu poznajemo dobro.
Krećemo oko 5h. Još je mrak, ali se polako razdanjuje. Ima puno oblaka, a tragovi su nestali. Kod pointe Lachenela se i razdanjuje definitivno, ali ulazimo u gust oblak. Obzirom da trasiramo stazu, white out je značio stajanje dok se ne raščiste oblaci. A kad su se raščistili... Tada smo ugledali istočnu stenu Tacula i deo severne stene Capucina. Sve je pod snegom. Super Couloir izgleda kao u najboljim danima za penjanje kao i mnoge ledne smeri u steni. Naravno, te smeri nisu formirane već su samo zapunjene novim snegom. Mi smo krenuli da penjemo izuzetno strmu suvu stenu i nadali se da je zarad svoje strmine ostala suva. Nakon probijanja kroz lavirint pukotina pod pointe Adolph Rey-om dolazimo do Capucina. Inače, normalan pristup za Capucin je od Helbronera, a ne od Midija što smo shvatili tek nakon lavirinta. Istočna stena Capucina je osunčana, ali i dalje mokra. Bonattijeva smer će uskoro biti suva, ali ona je preteška za nas. Švicarska smer u južnoj steni još nije osunčana i manje je strma od istočne stene tako da je naša smer pod snegom u dobrom delu. Naravno da smo morali odustati u startu od ideje da nastavimo dalje prema bergschrundu.
Još dve naveze dolaze do nas i odlučuju da odustanu od Švicarske. Jedan od penjača nam daje predlog da penjemo severnu stenu Tour Ronde-a kao alternativu, a mi naivno nasedamo potrebom da današnji dan iskoristimo. Sa glečera se lepo videla ledna flanka do vrha Tour Ronde-a i odmah smo krenuli ka njoj. Dve naveze su ispred nas, prva je ušla u žljeb tik uz greben, a druga po sred flanke. Mi ulazimo za drugom navezom nakon što smo prešli veliki bergschrund. U simultanom penjanju smo popeli oko 200m leda od 50 stepeni nagiba, ali je onda trebalo vratiti se desno do grebena. Tu sam imao problema u traverziranju crnog krušljivog i strmog leda. Nisam hteo da traverziram po takvom ledu dok simultano penjemo pa sam se popeo po strmom ledu pravo u vis do stene i tu napravio dobar štand kako bi Džoni mogao na top rope sigurno da prepreči do grebena pored kojeg i ide naša smer originalno. Kad se Džoni dokopao grebena onda sam i ja otpenjao strmi led do njega i predložio povlačenje. Nije mi se svidelo što smo uopšte ušli u lednu smer, a pošli da penjemo suvu. Tu smo već bili na pola stene i do vrha nije bilo preteško, ali činjenica da penjemo s po jednim vijkom, sa 12 frendova i magnezijumom na pojasu lednu smer kojoj ne znamo ni ime ni tačnu visinu i težinu ni liniju pružanja i to da bismo iskoristili dan! Za to zaista nije bilo potrebe. Abzajlovali smo 4 dužine do bergschrunda i popeli se na Helbroner odakle smo žičarom išli na Midi i nazad u Cham.
Odlazimo s Racom i Nikolom prema Argentiereu i penjemo celo po podne na prelepom penjalištu blizu prevoja prema Švici. Odlična stena, multipitch boltovane smeri i sjajan pogled na Dru, Droites, Verte, Igle... Super za poslednji dan u Chamu.
Povratak kući Lastinim autobusom. Stižemo narednog dana ujutru u BG.
Copyright © 2004 Klub visokogoraca Srbije. All rights reserved. Designed by KVS