Galerija »

Očnjak

Datum izvedene akcije:

13.3. - 15.3.2009.

Lokacija noćenja:

Dom u Grbaji

Učesnici:

Vladimir Filipović, rade Obradović, Milan Savatić

Tip akcije:

sneg i mix

Izvedeni usponi:

1. Očnjak 2184m, normalnim smerom

Prevoz:

Autobus PD Pobeda

Opis akcije:

Tokom produzenog vikenda 13, 14 i 15 Marta 2009 mi se ostvarila zelja da popenjem Ocnjak ( 2184m ) u zimskim uslovima a tome treba dodati da mi je to prvi put da uopste posecujem taj vrh. Pridruzili su mi se Rade Obradovic i Milan Savatic koji su vec bili na Ocnjaku u letnjim uslovima ali to njihovo iskustvo u smislu snalazenja i sl.nije imalo velike koristi jer to okruzenje zimi izgleda potpuno drugacije. U Gusinje smo doputovali u petak u jutarnjim casovima prevozom p.d. Pobeda koja je za taj vikend imala u planu memorijalni uspon na Maja Jezerce a mi smo posle redovne procedure prijavljivanja u stanici Milicije, gde smo i uzeli kljuc od planinarskog doma, popularnim terenskim vozilom marke „Golf2“ krenuli ka dolini Grebaja. Na samom ulazu u dolinu auto je rekao „..ja ne mogu vise..“ pa smo mi krenuli peske gde su prvi utisci bili ohrabrujuci jer je sneg prilicno tvrd i dobar za hodanje. Na osnovu dosadasnjih iskustava nasih drugara sa Ocnjakom zimi imali smo nekoliko scenarija kako popeti vrh i posle malo razmisljanja u 10.00h smo ipak prelomili da krenemo sa stvarima ka prevoju Ljubokuce ( 1830m) gde bismo postavili sator, prespavali i narednog jutra krenuli na zavrsni uspon. U pocetku je islo dobro ali sa ulaskom u sumu poceli su problemi jer smo propadali i do kolena jer je sneg dubok i ne tako tvrd a rancevi su nam tezili preko 20kg. Tempo nam je ipak bio prihvatljiv jer smo prelazili oko 100m( visine) za oko 30-40min. Isli smo nekom „nasom“ stazom, nailazili na ostatke lavina a u jednom delu smo morali da se navezemo i predjemo jedan „skok“ od oko 5-6m. Intersantno je pomenuti da je tokom dana poprilicno zasijalo sunce ( bilo je oko +6 stepeni C) i u periodu od 12 h-15h su konstantno padale lavine a narocito sa Volusnice koja je okrenuta ka Jugu. Posle 6h hoda po ugodnom vremenu dosli smo na prevoj Lubokuca gde smo na jednom brezuljku ukopali sator i sa strahopostovanjem posmatrali Ocnjak i „rampu“ kojom sutra treba da idemo. Otopili smo sneg koga je bilo u izobilju, vecerali, pripremili opremu i polegali.Sat smo navili na 3.30h ali je ustajanje kasnilo tako da smo posle ocikavanog odugovlacenja u pripremi posli tek oko 5.45h ka nasem smeru a oko 6.30h smo navezani u formaciji Milan, Rade i ja krenuli na uspon .Temperatura je oko -4C, sneg mekan a nagib je prosecno oko 50stepeni. Isli smo na rastojanju od oko 7-8m a na zavrsetku rampe gde ima detalja strmine od skoro 70stepeni smo napavili 2 standa u steni sa klinovima. Kraj rampe nije doneo nikakvo olaksanje kako sam mislio jer je „gore“ dosta duvao vetar a zljebovi koji predstavljaju logican i bezbedan put ka vrhu nisu postojali, tacnije bili su potpuno zatrpani mekanim snegom na kome je nemoguce stajati. Stavio sam dereze i krenuo da penjem po nekim stenovitim plocama na kojima je bilo ostataka leda, rekao bih tezine M3-M4, postavio neko medjuosiguranje u vidu slinge i nekao stigao do zgodne stene gde sam napravio dosta dobar stand. Predpostavio sam da ce Rade imati problema u „mix“-u jer ima samo klasican planinarski cepin dok smo Milan i ja krenuli sa komplet alatkama za penjanje. Dosli su do mene i Milan je odmah nastavio da vodi drugi cug gde je takodje bilo slicnih „mix“ tezina i posle nekog vremena je napravio stand. Krenuo sam posle Radeta i uskoro sam video Milana na standu ispod samog vrha.Mislim da je mogao da izadje direktno na vrh ali je ovo bio mudriji potez jer je mesto idealno za dobar stand sa klinovima.Nastavio sam i posle jedno desetak metara penjanja sam na vrhu koji uopste ne lici na ono sto sam vidjao na slikama. Pretvorio se u malu zarubljenu piramidu na kojoj smo jedva stali nas trojica. Vreme je inace grozno, duva vetar, okolni vrhovi se jedva naziru, slikali smo sta je imalo smisla slikati i oko 11.20h krenuli da silazimo istim putem. Imali smo 2 uzeta od po 60m tako da je „abseil“ trebalo da bude brz ali su nam se uzad duboko urezala u sneg tako da ih nije bilo moguce osloboditi. Milan je ponovo krenuo gore da resi problem a onda i ja za njim tako da smo izgubili oko 2h na ovom raspetljavanju jer smo morali da se osiguravamo pri silascima. Jedina dobra stvar je sto se vreme malo razvedrilo pa smo napravili par dobrih fotografija. Nastavili smo da silazimo koristeci stare standove a pri kraju rampe smo se razvezali i krenuli samostalno da bismo oko 20h bili u satoru. U Nedelju ujutru smo sisli sa planine, sreli se sa nasim vozacem Elvisom i njgovim Golfom i oko 12.30h dosli u Gusinje.

Izveštaj napisao:

Vladimir Filipović