Galerija »

Biokovo

Datum izvedene akcije:

07.05. - 10.05.2009.

Lokacija noćenja:

bivak pod vedrim nebom

Učesnici:

Toni Roso, Igor Skender

Tip akcije:

Usponi u suvoj steni

Izvedeni usponi:

1. Direktni, V 260m, Mali Borovac
2. Sv. Ante, VI+ 220m, Mali Borovac, drugo slobodno ponavljanje
3. Sive jeze, 6b 150m, Mali Borovac

Prevoz:

Autobus, Beograd - Makarska, direktna linija

Opis akcije:

Do pre godinu dana nisam znao ništa o ovoj planini, a od onda sam o njoj čuo samo reči hvale što od iskusnih lokalnih alpinista, što od retkih naših penjača koji su išli tamo. Moj supenjač na ovoj akciji je bio Toni Roso, momak iz Makarske koji mi je bio i domaćin na turi. Prvi izazov je preći 810km dugačak put (13h vožnje autobusom) do Makarske. Drugi izazov je sama logistika na planini. Biokovo nije playground. Pristup do smeri od sela je bar 2h, a od Makarske i mnogo više. U slučaju da idete na više dana morate poneti vodu iz civilizacije za sve dane. Retka su mesta pod stenom gde možete podići šator pa se bivakuje pod otvorenim nebom. Stena je visoka od 100m do 600m s tim da kompaktni komadi stene nisu viši od 350m. Postoji nekoliko podmasiva zanimljivih za penjanje, a mi smo izabrali Mali Borovac. Postoji dosta tradicionalnih smeri svih težina sa uglavnom malim brojem ponavljanja, postoje boltovane multi pitch smeri nalik na one u Paklenici i postoji mnogo logičnih linija za prvenstvene smeri. U svakom slučaju, Biokovo vredi obići.

07.05.

Putujem noćnom ljinijom Beograd - Makarska. Put traje 13h i OK je ako uspete da sklopite oči u autobusu. U Makarskoj ste pre 8h ujutru i imate na raspolaganju celi dan za penajnje.

08.05.

Dolazim u Makarsku u 8h i čekam na plaži Tonija da završi obaveze u školi. Oko podne krećemo put planine, najpre kolima do sela Baškovići, a zatim peške do pod stenu Malog Borovca. Početak maja je ovde kraj prolećne polusezone jer je već sad prilično vruće na Suncu. Smeštamo se pod okapinom u blizini stene, malo jače od 1h pristupa od sela. U 17h ulazimo u prvu smer. Radi se o Direktnoj, V 260m u Malom Borovcu. Opis iz skripte je dosta oskudan, klinova u smeri ima svega par tako da uspevamo promašiti ulaz i popeti prvi cug po nekoj varijanti. U drugom cugu je bilo nešto više rastinja, a gornji deo smera je lep i čist. Na vrhu smo taman kad je Sunce malo popustilo. Super smer za početak.

U bivaku smo oko 20:30h. Ja moram do sela po vodu da bih imao za naredna 2 dana. Iako je put do dole i nazad prilično dug, tokom noći mi je pao krajnje lako! Poželeo sam da traje i duže jer je noć na mesečini vrlo lepa kad ste sami u planini.

08.05.

Rano ujutru odlazimo pod stenu. Biramo smer Sv. Ante. Prvi ju je penjao Stipe Božić i smer do sada ima jedno tehničko i jedno slobodno ponavljanje. Po opisu samo poslednji cug je lakši od VI-, dakle prava smer sa konstantnim teškoćama. U smeru nije bilo niti jednog klina pa smo morali da tučemo propisno po steni, sve je zvonilo. Ostavili smo jedan klin u drugom cugu, a šake smo propisno iskasapili od čukanja klinova u nezgodne pukotine. Inače je pravilo za Biokovo da tradicionalne smeri nemaju puno opreme u sebi i kad se tome doda još šturi opis onda ustvari penjete smer koja se ne razlikuje puno od prvenstvene, zato treba imati oprez pri izboru smeri na Biokovu! Više puta se desilo da se ljudi zalete nakon uredjenog penjališta poput Paklenice i udju u smer na Biokovu iste ocene kao u Paklenici pa da onda imaju problema i oni i GSS iz Makarske. Smer smo popeli za manje od 3h i pre podne smo još bili u bivaku. Sledio je odmor u hladovini. Po podne idemo penjati boltovanu smer, Sive Jeze, 6b 150m. To je sasvim ok praksa da u danu penjemo 2 smera - ujutru tradiciju, a po podne neku boltovanu. Iako je ocena 6b, neuporedivo je manje zahtevna najpre psihološki od prve dve tradicionalne smeri koje smeo popeli. Inače za Sive jeze važi da prolazi kroz blok stene koji ima epitet "The best rock in Croatia". Tako piše u vodiču i zaista je stena jako kvalitetna i jako lepa za penjanje. Radi se o strmoj ploči od 150m koja praktično nema neku logičnu vodilnu liniju, ali ima puno hemijskih pukotina. Boltovi su otvorili mogućnost penajnaj takve stene i sve smeri u tom bloku su prelepe. Čovek samo zažali što ne traju duže!

Nakon drugog smera tog dana Toniju se nešto slošilo, da li sunčanica ili nešto drugo, ne znam. Uglavnom, sišli smo u Makarsku to po podne i okončali dan ranije penjanje. Šteta, ali viša sila je u pitanju. Odlazim u subotu uveče busom iz Makarske i stižem u BG u nedelju ujutru.

Sve u svemu, prezadovoljan sam mogućnostima Biokova kao i celokupnim ambijentom u toku penjanja. Troškovi se svode praktično samo na prevoz. Valja doći ovde na više dana u jesen ili rano proleće.

Izveštaj napisao:

Igor Skender