Galerija »

Paklenica 2009 - treći deo

Datum izvedene akcije:

23.10. - 26.10.2009.

Lokacija noćenja:

Apartman Lucija u Marasovićima

Učesnici:

Igor Skender, Marija Blanuša, Nikola Kljukovnica, Toni Roso

Tip akcije:

Uspon u suvoj steni

Izvedeni usponi:

1. Slovenski (PIPS), 6a 220m, Toni i Igor
2. Pixy and Dixy, 5a 100m, Nikola i Marija
3. Klin, 6c+ 350m, Toni i Igor
4. Akademski, 5a 180m, Nikola i Marija
5. Leva tržiška, 6a+ 120m, Toni i Igor
6. Oprosti mi pape, 4a 110m, Nikola i Marija

Prevoz:

Auto

Opis akcije:

Retka su mesta na zemaljskoj kugli koja Vas svaki put sve više raduju kad ih posećujete. Paklenica spada medju takva mesta. Prestali smo da brojimo koji je ovo put po redu da odemo u Paklu, prestali smo da brojimo koliko puta smo šetali putem do Klanaca, koliko puta smo silazili s Anića kuka... Nastavili smo da brojimo samo trenutke u kojima zarad lepote doživljaja zadržavamo dah. Nakon puno odlaganja i odmeravanja snaga na terenu, odlučismo da pretposlednji vikend oktobra bude odvojen za Paklenicu... I nije bilo greške.

23.10.

Putujemo u petak nakon radnog vremena, najpre do Zagreba gde smo pokupili Tonija, a zatim po jakoj buri i pljusku stižemo nekako do Starigrada oko 2h ujutru.

24.10.

Jutarnja kiša odličano je opravdanje da ne pomišljamo da napustimo krevet pre 9h. Nakon napornog puta bolje je odmoriti kvalitetno pa zatim se zagrejati u nekoj lakšoj smeri nego jurnuti odmahi po svaku cenu u nešto teško. Tako smo i postupili. Bura je počela da duva oko 10h i za čas osušila stenu. Mi smo u Klancima oko 13h i odlazi svako na svoju stranu. Nikola i Marija odlučuju da penju smer Pixy and Dixy malo pre ulaska u Klance. Dobar izbor obzirom na lak pristup i silaz i na već poodmakli dan. Penjali su bez problema i na poslednjem štandu stigli grupu iz Slovenije koja je držala tečaj u toj smeri.

Toni i Igor nakon šetnje do pod Anića kuk ipak pametno odlučuju da penju u Debelom kuku. Bura je duvala jako i uslovi u stenama Anića kuka nisu bili prijatni. Niko tog dana nije penjao u Aniću pa smo rešili da ne ispadnemo najpametniji od svih. Biramo dobro zaklonjenu smer PIPS koja je preporučena u danima bure. Vertikalni niz žljebova i kamina prijao nam je za taj prvi dan. Za 2.5h smo popeli smer i abzajlovali na sipar. Usput prema kući nailazimo na Mariju i Nikolu koji imaju delikatno forsiranje nabujalog potoka, ali uspevaju ga preči bez kvašenja.

25.10.

Nedelju rezervišemo za najveći domet u ovoj turi. Svo četvoro idemo ka Anića kuku. Nikola i Marija penju Akademski u zapadnoj steni, a Igor i Toni penju znameniti Klin u severozapadnoj steni. Marija i Nikola lako primećuju razliku u težini izmedju smerova iznad parkinga i ovih u Anića kuku. Odlučili su se za nešto težu izlaznu varijantu, 5a i time dobili na lepoti penjanja. Igor i Toni su jurcali da prvi udju u smer, ali kad su stigli do ulaza iznad je već bilo nekoliko naveza. Zahvaljujući ekstra brzom penjanju uspevamo u prva 3 cuga da obidjemo sve naveze u Klinu i da tako izbegnemo gužve na gornjim štandovima u smeru. Od 3. cuga počelo je biti strmo. 6a+ je bio dosta uglačan i klizav za noge, no izborismo se s njim nekako. Ključni cug je bio u početku mokar. Odlučili smo se za direktnu varijantu u tom cugu. Penjanje "na pogled" osim puno snage, zahteva i dobru percepciju. Previs je solidan i ako se ne nadje brzo rešenje snaga curi. Toni i ja smo ga prošli uz 2 odmaranja. Nakon ključnog cuga usledili su oni najlepši cugovi kao i u većini smeri u Aniča kuku. Ali ti najlepši cugovi su najlepši samo onda kad Vam ostane bar malo snage nakon ključnog cuga. Nama je srećom ostalo taman toliko da s uživanjem popnemo upornu pukotinu u 9. cugu koja je izvanredna. Dobro izmoreni i srećni, vraćamo se svo četvoro u apartman.

26.10.

Trećeg dana telo je umorno, koža ispucala od oštre stene, a psiha skoro sita teškog penjanja. Kad na to sve dodamo da se taj dan treba vratiti u 700km udaljeni Beograd onda je logično bilo izabrati nešto lakše smeri. Marija i Nikola penju smer Oprosti mi pape odmah na ulazu u NP Paklenica. Oboje su oduševljeni lepotom smera. Nakon tog pokušavaju popeti i susedni tradicionalni smer Krele, ali nakon prvog cuga odustaju zbog lošeg kvaliteta stene. U Paklenici je glupo zagorčati sebi život u krušljivoj steni pored toliko kvalitetne, tako da su Marija i Kljuk dobro rezonovali i vratili se s kraja prvog cuga (V UIAA). Igor i Toni su popeli Levu tržišku u Stupu Anića kuka. Dobra pothvatna pukotina pa zatim okomita ploča i na kraju delikatna traverza bile su puna kapa za taj dan. Odustajemo od ideje da nastavimo kroz Brid za veliki čekić, već abzajlujemo po Abseil pisti i odlazimo u apartman. Sledila je najlepša večera kod Dinka i onda Long way home. Svi smo poneli puno lepih uspomena, kao i uvek kad se vraćamo iz Pakle.

Izveštaj napisao:

Igor Skender