Galerija »

Tamar, zaledjeni slapovi

Datum izvedene akcije:

8-10. Jan 2010.

Lokacija noćenja:

Dom u Tamaru

Učesnici:

Bojan Šćekić, Nikola Đurić, Petar Kostić, Uroš Aćimović, Miodrag Skender

Tip akcije:

Usponi u zaledjenim vodopadima

Prevoz:

Skedžin auto

Opis akcije:

Ovaj uvodni pasus je preuzet iz Ajine priče “Crni Gujo protiv lavina”:

“Novogodišnji praznici su za nama, a vreme nikako da se stabilizuje. Baš čudno za početak januara! Čas sneg i hladno, čas jugovina, pa ledena kiša, pa poplave, a Sunca ni za slikanje. Kud baš u ovo doba godine da imamo neradne dane! Ali, daj šta daš, pa kad već nemamo drugih obaveza, ne smemo dozvoliti da nam propadnu u blatnjavom Beogradu sa dosadnim rođacima i prijateljima koji nisu planinari. I tako se odvažna petočlana ekipa beogradskih gorskih vukova uputila u Julijske Alpe na tri dana. Baš fino što je prognoza krš, neće biti gužve, a ljubazni domaćini će im zagrejati i sobu u domu. Ignorisaće i savete najboljeg slovenačkog alpiniste i najboljeg vodiča koji kažu da nije vreme za planinu. Poslovica kaže da nema lošeg vremena, već samo nedovoljno dobre opreme.”

Petak

Auto smo ostavili kod rampe u Planici jer je put do doma zavejan i zatvoren. Sneg je padao celim putem kroz Sloveniju tako da je putovanje od Beograda trajalo 9h uz zadržavanje od sat vremena u BTC u Ljubljani. Tog popodneva smo mogli samo da isprtimo stazu do zaledjenih slapova i da konstatujemo da je led u vrlo jadnom stanju. Ono malo leda što je ostalo bilo je nalepljeno poroznom skramom od brašnjavog snega. Jedino je Centralni slap bio pristojno formiran i to samo u donjoj polovini dok je u gornjem položenijem delu bilo puno nepredelanog snega.

Subota

Tokom noći je palo 15cm novog snega na onih 20cm od prethodnog dana. Bilo je oblačno, bez vetra, sitan sneg je nastavio da pada čitavog dana i temperatura je bila oko -8C. Izuzetni uslovi za pršične lavine, samo da je bilo bar malo vetra da napravi neku veću strehu ili smet na severnim stenama Travnika i Mojstrovki. Pošto je penjanje u Centralcu bilo opasno zbog puno snega u smeru odlučili smo da postavimo top rope u Desnom slapu. Taman kad smo postavili uže počela je zabava koja je potrajala naredna tri sata. Bilo je ekstra zanimljivo. Svakih pola sata redovno su nas zasipale lavine koje su stizale iz pravca moćnog Travnika. Penjanje leda više nije bilo interesantno.

Prva lavina je bila nešto ozbiljnija i naišla je dok sam se spuštao niz uže. Video sam oblak snega na udaljenosti oko 300m kako se približava velikom brzinom. Nikakav upozoravajući zvuk se pri tome nije čuo. Viknuo sam « LAVINA! » i nekoliko sekundi nakon toga je bilo dovoljno da se svi sklonimo uz stenu u podnožju Desnog slapa. Do nas je prvo stigao vazdušni udarni talas koji je nosio sitne kristale snega, a zatim je stigla i glavna masa prhkog snega. Lavina je prošla pored nas, ponela naše rančeve i odložila ih 30tak metara dalje. Potrajalo je ukupno 4-5 sekundi dok se lavina nije zaustavila nekih 60m dalje od nas. Kada se oblak snega slegao bilo je oko 30cm novog snega. Ostale lavine su bile manje i donosile su nam po 10tak cm dodatnog snega. Razlog što smo toliko vremena proveli na tom mestu bio je Džonijev ranac i alatke koje su ostale ispod snega. Ostale stvari su bile na površini tako da smo ih brzo pronašli i sklonili na sigurno. Džoni je u rancu između ostalog imao pasoš, novac i mobilni telefon, tako da smo taj ranac jednostavno morali da pronadjemo. Pretraživanje terena je bilo vrlo poučno. U tome su nam pomogli Fića i Kljuk dok je drugi deo njihove ekipe, Siniša i Džoni Java, uprkos mom upozorenju, ipak penjao Centralni slap.

Dok smo sistematski pretraživali teren neprestano smo osmatrali stenu Travnika i naučili smo odakle lavine kreću. Mali snežni slap koji se uoči u vertikalnoj steni 1000m iznad i isto toliko udaljenoj od nas značio je da pršična lavina pouzdano stiže za nekih 15 sek. Sve u svemu interesantno iskustvo pogotovu za one koji budu nastavili da zimi idu u visoke planine. Cena koja je plaćena je jedan par izgubljenih alatki. Baš kad smo kretali ka domu u Centralcu se stropoštala jedna masivna lavina. Naveza koja je bila u njemu je imala dosta sreće da ih ta lavina nije jednostavno oduvala iz smera.

Nedelja

Otišli smo u Mojstranu da vidimo kakvo je stanje na lednom plezališču. I tamo je bilo malo leda pa penjanje nije dozvoljeno. Ipak to mesto vredi posetiti kad uslovi budu valjani.

Nikola i Uroš su prošetali do slapa Peričnik, a Bojan, Petar i ja smo produžili na skijama u dolinu Vrata. Nismo imali vremena da odemo do Aljaževog doma već smo ovu izviđačku turu završili na 11-tom kilometru od Mojstrane.

U Beograd smo stigli oko 23h.

Izveštaj napisao:

Skedža