ALPINISTIČKE NOVOSTI LETO 2009

“Prvenstvena smer u Maja Forca, Špikova Direttissima, Comici-Dimai, Don Quixote, Čopov steber i mnogi drugi...”

Srpski alpinisti ovog su leta bili aktivni na stenama širom Evrope. Penjalo se u Chamonixu, Julijcima, Prokletijama, Arku, Paklenici, Kamniškim Alpama, na taborima u Dolomitima i na Romaniji, ali i u domaćim stenama: Sićevu, Borskom stolu, Gornjaku.

Nakon kvalitetne zime u kojoj su naši momci i devojke penjali u Malta Talu, Chamonixu, Durmitoru, Ben Nevisu, Prenju, Julijskim i Kamniškim Alpima, sledilo je vrlo plodno proleće najpre u Paklenici potom i u stenama Sićevačke klisure, Gornjaka, a bilo je i pionirskih odlazaka na nova penjališta – Biokovo i planine istočne Srbije. Bila je to odlična uvertira za, do sada, najuspešnije leto u proteklih petnaestak godina!

Medju mnogobrojnim smerima ističu se klasici po Dolomitima, Julijcima, Chamu i nova smer u Prokletijama:

„Možda je devojčica“, nova smer u nepenjanom vrhu – Maja Forca na kraju doline Grbaje, VI, 450m, zatim ultra kalsici slovenačkog alpinizma: Direktna u Špiku V+ 900m, slavni Čopov steber u Triglavu VI+ 1000m, teška Direttissima u Špiku V+ 900m, pravi grande course Skalaška s Ladjom u Triglavu V+ 1000m, pa onda dolomitski i svetski klasici: Comici Dimai, VII 500m, u Cima grande i Don Quixote u Marmoladi, VI 750m, te na kraju usponi u prestonici alpinizma: traverza Aiguilles du Diable na Mont Blanc du Tacul, D+ 800m, – jedan od tri referentna alpska grebena kao i moderni klasici u Aiguilles du Chamonix poput Guye Anne, TD+ 400m.

Dolazak vrućeg leta čekali smo skoro do polovine jula. Tada su srpski alpinisti vrele domaće stene zamenili prijatnijim Alpima i Dolomitima u kojima su u naredna dva meseca izvršili nekoliko jako dobrih uspona. Letnju sezonu otvorila je Sana Zulić – Sanica i to odmah u Chamu. Kao članica „The Mountain Academy“ početkom jula sa svojim kolegama penje u kontinuitetu nekoliko lepih smeri koje ostavljaju na nju puno utisaka :). Zagrevanje je bilo u Frison-Roche u Breventu. Iako boltovan sa težinom 6a/6a+ i svojih 200m granita ozbiljan je prelaz sa domaćeg krečnjaka. Sledili su klasici sa Valle Blanche-a: Kombinovani Contamine – Grissole AD 350m u Triangle du Tacul, zatim sunčani granit istočnog raza Pyramide du Tacul (smer Croux-Ottoz), 280m D+ i mnogo zabavniji od normalnog uspona na Midi, Cosmique ridge, AD 200m na Aiguille du Midi. Sanica je dalje imala priliku da popne „introduction to moderate mixed climbing“ kako čuveni Gaston Rebuffat naziva severni steber Aiguille du Chardonnet poznatiji još kao Esperon Migot D- 450m. Na kraju žal za Frendovim stebrom prevazilazi u još lepšoj traverzi Djavoljih igala do vrha Mont Blanc du Tacula, D+ 800m. Spašavanje redova Rajana iz žutog alpskog granita trajalo je celi dan i označilo kraj vrlo živopisne i uspešne avanture u Chamu.

Odmah nakon Sane otisnula se još jedna dama u beli svet da traži sreću. Nina Adjanin lečila je u Paklenici i Julijcima ljute rane nakon Everesta. Razočarana nakon svoje ekspedicije poput Waltera Bonattija 1954. na K2, odlazi ona u svoje omiljene stene da dokaže kako je ideja popraviti čoveka, a ne dostići vrh. Zajedno s Igorom Skenderom upenjava se u Anića Kuku i Maloj Mojstrovci zatim penje svoju prvu smer u Centralnom stebru Triglava – Skalašku s Ladjom V+ 1000m.

Sredinom jula 3 naveze, mahom iz Subotice, zaputilo se u Vrata pod sevrnu stenu Triglava. Viktor Steinfeld i Nikola Kujundžić, Milan Tomić i Ivan Strahinjić, te Enes Sulejmanović i Iso Planić popeli su Kratku nemšku s Zimmer-Jahnom, IV- 800m.

Nakon prestonice alpinizma, Sana Zulić se seli u ništa manje kvalitetne Dolomite zajedno s Sišketom (Siniša Vujić). Sledili su sve sami klasici: Pillar Rib u Toffani di Rozes, VI- 500m, zatim klasik nad klasicima kaminskog penjanja Preuss Riss, V 280m i ništa manje poznati Vinatzer u Torre Sella, V+ 300m. Kruna ture je najlepša smer u „Kraljici Dolomita“ – znameniti Don Quixote u južnoj steni Marmolade.

Odmah nakon Dolomita, sledili su Julijci. Polovinom jula usledio je uspon slavnom Direktnom u Špiku, V+ 900m. Najveće nevreme tog leta nije sprečilo Sanu Zulić (Sanicu), Sinišu Vujića (Sišketa) i Vladimira Filipovića (Fiću) da se drznu ući u 900m visoku severnu stenu Špika. Uspon kroz mestimično krušljivu stenu i zatim silaz koji ubija noge umirio je na kratko želju za avanturom našoj trojnoj navezi.

Istog vikenda Nikola Djurić i Igor Skender, odlaze u Cham da vide hoće li im kumstvo pomoći da reše poslednji problem Alpa. Zagrevanje u šamoniškim iglama je bilo više nego uspešno. Popeli su Guye Anne TD+, VII- (A0) 400m u Pointe Nantillonsu i La Piege TD+ 200m u Tour Verte. Od Walkera odustaju zbog puno snega u steni, a do kraja boravka penju poznati klasik Rebuffatov smer u južnoj steni Midija, VII- (A0) 200m.

U domaćim stenama tokom leta, Siniša Vujić (Siške) je tradicionalno najviše penjao i opremanjem pojedinih smerova omogućio i drugima da ponove neke nove ili retko penjane linije. Nakon velikih dolomitskih i alpskih poduhvata, Sana Zulić i Siniša Vujić uz pomoć Marije Blanuše, radili su na opremanju penjališta u Gornjačkoj klisuri. U Glavici su (polu)opremljena 4 smera: Sunnto VII- 70m, Tri trbuha VI+ 70m, Prvi pogled na svet VII- 90m, Koši direkt VII- 90m.

Krajem jula okončan je višegodišnji projekat u Prokletijama Borisa Jankovića. Rezultat je nova smer u, do tada nepopetom vrhu Maja Forca. Zajedno s Predragom Zagorcem (Pedjom) i Stevanom Obradovićem (Stevom), Boris je ostvario višegodišnji san. Redjali su se dobra stena, lepi detalji, težina, krušljiva stena, a nisu manjkali znoj, krv i suze radosnice... Na kraju svi srećni, živi i zdravi, a smer dobija ime „Možda je devojčica“ kao najava da će jedne oči tokom decembra 2009. po prvi put ugledati svet.

Nakon julske uvertire, Nina Adjanin ponovo se uželela avanture. S Igorom Skenderom bira uspon kroz retko penjanu Direttissimu u Špiku, 950m V+. Nakon pristupa kroz Dibonu i konstantno napetog penjanja do samog vrha, oboje su se složili da im je Direttissima bila najzahtevniji poduhvat u sezoni iako je po ocenama bilo težih uspona!

Sredinom avgusta održan je i tabor srpskih alpinista u Dolomitima. Krenulo se od Arka gde su se postepeno povećavale dužina i kompleksnost smeri, a vrhunac je bio malo poznati i još redje penjani tradicionalni smer Friedrichen miori, VI/V,A1, 900m. Provod koji su tada imali Pedja, Steva, Nikola i Nemke, pamtiće dok su živi. Žurka je počela rano ujutru, a vrhunac je bio oko ponoći kada su se priključili i momci iz italijanskog GSSa i žandarmerije i s light show efektima iz doline napravili pravi spektakl. Nezaboravna žurka trajala je sve do idućeg dana u podne :). Nakon zagrevanja (neki su se i pregrejali :)) u Arcu, ekipa se zaputila pod Tre Cime. Sledio je dan adaptacije i zatim su 4 naveze istog dana krenule u severne stene. Stevan Obradović (Steva) i Predrag Zagorac (Pedja) popeli su teški severoistočni raz Zapadne cime, VI+, A0 450m za obojicu. Aleksa Srdanov, Beka Pejović, Slobodan Žarković (Cobe) i Milan Savatić penjali su u 2 naveze Dibona kantnu u Cima Grande. Cobe je na polovini smera dobio kamen u lice od naveze iznad što je označilo obustavu uspona za svo četvoro, ukazivanje prve pomoći i spuštanje niz smer. Istog dana Nemanja Nešković (Nemke) i Nikola Djurić (Džoni) ušli su u ultra – mega dolomitski klasik Comici-Dimai u severnoj steni Cima Grande. Kao 6. naveza u istoj smeri tog dana imali su mučna čekanja u visećim štandovima i prebijanja kroz ledenu stenu, obojica VI+,A0. Nakon upoznavanja na noćnoj žurci nad Arcom, Nemke i Džoni su se dodatno zbližili i utvrdili svoje prijateljstvo u još jednom bivaku „za zaljubljene“ na Ringbandu :).

Krajem avgusta usledio je još jedan u nizu mega klasika. Nini Adjanin je Čopov steber prirastao za srce i nije se mogla smiriti dok ga ne popne. Nakon ekstra brzog pristupa po Skalaškoj, Igor Skender i Nina penju Čopa, VI+ (A1) i tako posle 20+ godina proširuju u Srbiji spisak „pravih Triglavana“.

Borski Stol spada medju retke srpske stene koje su tokom leta penjive usled umerene temperature i severne orjentacije. Znajući to, Siniša Vujić i Sana Zulić su u toku avgusta u steni Borskog stola popeli retko penjani smer MW, V+, 90m kao i poslednje tradicionalno ponavljanje smera koji je prethodnih decenija u Srbiji bio ulaznica za visoki razred – Nirvanu 70m, VII-.

Krajem leta temperatura se ponovo smirila pa smo penjali u domaćim stenama. Sredinom septembra u Jelu i Sićevo sjatila se skoro cela srpska penjačka i alpinistička populacija. Bilo je puno dobrih sportskih uspona, a u Sićevu su ponovljeni domaći klasici: Miodrag Skender (Skedža) imao je priliku da se podmladi u Badžinoj kantni nakon 25 godina od uspona istim smerom. Zajedno s Nemketom (Nemanja Nešković) i Igorom Skenderom u trojnoj navezi ponavlja svoju tečajsku smer. Nina Adjanin i Urke (Uroš Aćimović) penju susednu Mladost (V, 200m) i herojski se bore sa ružama, šipkom i povremeno krušljivom stenom. Beka (Radmila Pejović) i Fića (Vladimir Filipović) penjali su takodje susedni Perin stup (V- 200m). Dobro je išlo dok se Beki nije desio peh u vidu ogromnog kamenog bloka kojeg je povukla na sebe, pala i povredila ruku. Sledilo je povlačenje iz stene koje su Fića i Beka školski uradili. Sana Zulić i Siške (Siniša Vujić) otišli su do Oblika i osmotrili mogućnosti slobodnog ponavljanja skoro zaboravljene Spominske Nejcu. Siške kaže da kvalitet stene nije najbolji, ali da se ipak može... Težina ključnog cuga je oko VII+, a donji deo smera je sav obrastao u rastinje.

Usponima u Sićevu okončano je vrelo leto. Bilo je dobrih uspona i padova, masovno se penjalo u Alpima i Dolomitima. Redjala su se kvalitetna ponavljanja, a bilo je i novih smerova. Srpski alpinisti rešili su da jesen ne zaostane za zimom, prolećem i letom što se tiče kvalitetnih i brojnih uspona. Redjale su se ture u Kamniškim Alpama, Romaniji, Borskom stolu, Gornjaku, Sićevu, Paklenici. Detaljnije o jesenjim usponima (i padovima) u sledećem broju alpinističkih novosti.

Igor Skender, ASKVS

Ovim putem obaveštavam sve alpiniste u Srbiji da, ukoliko žele, mogu poslati svoje značajne uspone iz 2009. na e-mail: alpinistickenovice@gmail.com kako bi pomogli sadržaj alpinističkih novosti.