Galerija »

Everest 2009

Datum izvedene akcije:

07.04. - 06.06.2009.

Lokacija noćenja:

Hotel, Lodž, šator

Učesnici:

Dragan Jaćimović, Kristina Ađanin, Aleksandar Rašin, Dragan Jovović, Simona Pogač, Roberto Tremolada, Nevena Dičić, Miralem Husanović, Dragan Čelinković, Ivan Laković, Đorđije Vujičić, Marko Blečić, Dragutin Vujović, Dušan Vujić, Zehrudin Isaković, Naim Logić, Danijela Bucić, Iris Prebeg, Zoran Mitrović

Tip akcije:

ekspedicija - Mount Everest 8848m

Izvedeni usponi:

1. dostignuta visina od 7550m

Prevoz:

Avion, autobus, džipovi

Opis akcije:

Pocetkom aprila, tacnije 07.04.2009 na put je krenula ekspedicija koja je za cilj imala uspon na najvisi vrh sveta – Mt.Everest (8848m). Ukupno clanova ekspedicije je bilo 18, a od toga 5 clanova iz Crne Gore. Kina je ozbiljna država ali je izdavanje oko 400 viza trajalo skoro do 15 Aprila. Kada ih upitate zašto, njihovi zvaničnici sležu ramenima i upiru prstom u Peking.

U bazni kamp stigli smo tek 21.04. što je poprilično kasno, ali ipak dovoljno vremena ako se uzme u obzir da najveći broj uspona na ovu planinu izvršen krajem maja.

Ali ovo nije bila obična predmonsun sezona. Ovo je bila najčudnija sezona otkada ljudi penju Sagarmathu sa severa.

Maleri su krenuli po samom dolasku u bazu. Prvo je satelit imao problem pa su nas obavestili da će nam poslati CD sa novom instalacijom koja rešava problem. Onda je stigao CD svim ekspedicijama ali pogrešno nasnimljen, pa su nam posle par dana poslali novi. U medjuvremenu jedan član ekspedicije je ubacio gadan virus u naš sistem za koji nismo imali leka. Uspeli smo da zarazimo čak i satelitski modem RBGAN, pa smo do kraja ekspedicije ostali bez izveštaja.

Zatim je Dragan Jovović na svom prvom odlasku iz baze u ABC, uspeo da se oklizne, nespretno padne i polomi podlakticu desne ruke. Kraj ekspedicije za njega.

Prilikom drugog odlaska u ABC (6400m) i aklimatizacionog uspona na North cool (7150m), krenuo je da pada sneg pa je zbog opasnosti od lavina na nekoliko dana odložen uspon. Tako je izgubljeno još nekoliko dana, ali niko nije obraćao pažnju na to jer smo imali još dvadeset dana za završni uspon. Moja ideja je bila da vrhunski aklimatizujem ljude kako bi na kraju bili spremni za napore koji ih čekaju na severoistočnom grebenu. Onda smo se vratili u bazu da se dobro odmorimo. Do mene su doprle informacije da će China Mountain Guides, momci koji postavljaju fiksnu uzad, krenuti na vrh 18. maja i da će tada sezona biti otvorena. Oni koji su pre nas stigli u bazu i ranije odradili aklimatizaciju jurnuli su prema vrhu. Mi smo 19. maja stigli u ABC kako bi bili blizu vatre i izbliza posmatrali situaciju na planini.Moj nacin vodjenja ekspedicija do sada uvek je bio da ne idem na prvo otvaranje planine, vec da cekam povoljnije uslove krajem meseca.

U periodu od 18 – 22 maja na vrh se popelo 48 planinara, plus nešto preko 50 kineskih penjača od kojih je vecina postavljala fiksnu uzad. Tačan broj mrtvih ne znam (tri ili četiri) ali je za ova četiri dana ogroman broj njih sišao sa planine sa crnim prstima na rukama ili nogama. Već tada smo uvideli veliku razliku izmedju vremenskih prognoza koje su slale razne agencije putem satelelita i onoga što se dešavalo ovde kod nas na Sagarmathi. Ali nekome moraš verovati da bi na kraju donosio odluke.

Moj prvobitni plan po dolasku u ABC je bio da vrh penjemo 23 ili 24.05. ali sa vremenom nesto nije bilo u redu i istog dana sam odustao od te ideje.Kasnije kada su ti dani dosli bilo je jasno da gore nemamo sta da trazimo.Poceo sam da istrazujem vremenske prognoze do kraja maja.Sve su bile gotovo identicne.Nema razlike izmedju onih besplatnih koje se mogu naci na Internetu i na primer kompanije Meteos iz Svajcarske za koju morate platiti 2000 eura.Sve imaju nesto zajednicko ove godine:Krajem maja nisu imali predstavu sta se desava na severnoj strani Sagarmathe.

Ali mi to nismo znali.Posto nisam vidovit nekome moram verovati da bi donosio odluke. Kasnije sam saznao u Kathmanduu da je problem bio u ciklonu koji je besneo u Istocnoj Aziji i da zbog toga vremenske prognoze nisu bile tacne.

Vremenska prognoza je govorila da je posle 27.05 odlican period za uspon na vrh. Tako smo i mi krenuli 25.05.iz ABC-a na North cool (7150m).Padao je sneg i nije bilo nimalo lako popeti do naseg C-1.Hteli smo da se po nesto losijem vremenu dokopamo C-2 (7700m) kako bi kasnije imali odlicno vreme za nastavak uspona ka vrhu.Gore je ipak vaznije da imate dan bez vetra jer su psihofizicki napori mnogo veci. Sledeceg dana 26.05. sneg je nastavio da pada a vetra skoro da nije bilo.Po prognozi trebalo je da bude vedar dan sa mnogo vetra!Upalila mi se lampica za uzbunu.Kako da nastavimo uspon i kako da verujem vremenskim prognozama.Posto je sneg padao do uvece bilo je rizicno tog dana nastaviti uspon.Ostavio sam tim da noci jos jednu noc u C-1 (7150m).Sledeceg dana osvanuo je suncan dan.Iz C-1 ka C-2 (7700m) krenulo je 15 clanova ekspedicije i sa njima 10 Sherpasa.Krenuli su u 12.30h 27.05. jer je u popodnevnim satima trebalo da vetar malo popusti. Clanovi ekspedicije su poceli da koriste kiseonik i nove maske Top Out vec od C-1.Ovo je trebalo da bude jedan lagan dan na putu do vrha, ali nije bilo tako.Sherpasi su imali tezak zadatak da pronalaze fiksnu uzad zatrpanu ispod dubokog snega, i vec na pola puta su poceli da zabusavaju.U medjuvremenu poceo je da duva jak zapadni vetar ali samo u pojasu izmedju 7300m i 8000m! Iznad i ispod bilo je skoro potpuno mirno.To je verovatno pocelo da plasi Sherpase i mislim da su pomalo bojkotovali nas uspon.Bez obzira na to sto je vetar duvao konstantno brzinom od 40kmh, a na udare i 80kmh, deo ekipe je slozno penjao ka C-2.U tom trenutku i dalje sam verovao da mozemo uspeti.Iskusniji deo tima je prestao da trazi fiksnu uzad i nastavio je da penje grebenom u alpskom stilu.Nije mi bilo svejedno u tom trenutku ali sam verovao u njihovo iskustvo.Drugi deo tima je bio malo uplasem i hteo je da se vrati nazad u C-1. To je bio mozda moj najveci problem tokom uspona: Ogromne razlike u iskustvu i tehnickom znanju izmedju clanova ekspedicije.Vetar je i dalje pojacavao.Po kasnijoj prici, nekima je to bio povetarac, a nekima je izgledalao da nece preziveti!Subjektivni utisci uvek zavise od prethodnog iskustva, ali i licne hrabrosti.Dok sam odrzavao radio vezu sa clanovima tima i prikupljao informacije sa grebena, nesto mi je govorilo da vremenska prognoza za 28 i 29.05 koja je govorila da su to gotovo idealni dani za Summit day, nije tacna kao ni za danasnji dan.Nazvao sam satelitskim telefonom prijatelja u Kathmandu kako bi jos jednom proverio kretanje monsuna.Rekao mi je da ove godine na severu nece biti onih cuvenih desetak mirnih dana jer je monsun slab a severni i zapadni vetrovi isuvise jaki.Zato su vremenske prognoze neprecizne jer je vreme nestabilno.Iz dana u dan bice sve gore i gore, sa jakim vetrovima i dosta snega.Sezona je zavrsena. Znaci i da popenjemo C-2 nista nam ne znaci.Pozvao sam radio vezom clanove tima i vodju Sherpasa, i saopstio im da se odmah svi vrate u C-1.Tada je prvi clan tima bio je na visini od oko 7550m.

Dao sam sve od sebe da ekspedicija bude uspesna, pomagao sam svakome ko je imao problema, obavio sam na stotine razgovora po satorima pazljivo slusajuci probleme, davao savete kada sam bio siguran da mogu pomoci, ali nisam uspeo.

Ovoga puta meteo uslovi su bili nepredvidivi pa smo umesto razmisljanja o vrhu , razmisljali kako da se svi clanovi ekspedicije vrate kuci zivi i zdravi. Sto bi rekao jedan cuveni alpinista: Bolje je hrabro odustati, nego kukavicki poginuti!

Izveštaj napisao:

Vođa ekspedicije Dragan Jaćimović