Grossglockner 3798m

Jun, 27-29. 2008.

Učesnici: Bojan, Rade, Petar, Maja i Skedža

Tip akcije: alpinistički - visokogorski uspon

Link na slike

Zbog nestabilnog vremena tokom juna više puta smo pomerali odlazak na Grossglockner. Konačno je vremenska prognoza za vikend bila dobra pa smo se ekspresno spakovali i pošli na put. Glavni cilj je uspon na najviši vrh Austrije kao i penjačka i visinska priprema za odlazak u Alpe 4000+ u drugoj polovini jula.

Petak, 27.06.

Pošli smo iz Beograda u 5.00. Put preko Zagreba, Ljubljane, Villacha, Kalsa

do parkinga hotela Luckner Haus je dug tačno 800km. Rezervisali smo noćenje i večeru u domu Stuedlhutte pa smo u rančevima poneli samo penjačku opremu i nešto malo hrane. Dom se nalazi na 2802mnv i do njega smo stigli za 2,5 sata hoda, malo pre mraka. Dom je renoviran pre nekoliko godina i fenomenalno je uredjen. Noćenje u domu košta 20EUR, ali sa planinarskim iskaznicama PZS imamo popust 50% .

Subota, 28.06.

Podelili smo se u dve naveze. Bojan i ja ćemo penjati smer Stuedlgrat, a Maja, Rade i Petar idu normalnim putem na vrh. Dogovor je da se čekamo na vrhu. Za našu i njihovu turu tipično je potrebno 6h. Na uspon smo pošli u 5.20.

Smer Stuedlgrat vodi jugozapadnim grebenom direktno na vrh. Težina smera je III+, A0/III, a visina 500m. Smer je kompletno boltovan, tako da smo koristili samo komplete. Cepin i dereze smo morali nositi zbog silaza. Lakše delove smera smo penjali simultano, a sa skraćenim užetom smo se osiguravali na težim deonicama. Bojan je sve vreme vodio navezu. Granitna stena je bila suva i razudjena, a vibram na planinarskim cipelama je neverovatno dobro držao. Definitivno je tačno da se guma za penjačice kao i vibram optimizuje da ima najbolje trenje na temperaturama od 0 do 5 stepeni Celzijusa. Smer je u celini vrlo lep i normalno vrlo popularan. Bilo je bar 15 naveza u smeri tog jutra. Na vrh smo izašli nakon tačno 6h penjanja.

Oko vrha se uhvatio oblak tako da smo samo čuli, ali ne i videli naveze koje su ka vrhu išle normalnim putem. Na moj Skipi zvižduk stigao je isti takav odgovor iz pravca Malog Gloknera. To je bila Maja. Blizu su. Nakon dvadesetak minuta, jedan po jedan, svo troje su stali na vrh. Tajming je bio takav kao da smo se dogovarali ‘ha ha. Grupna slika pored krsta koji obeležava vrh i silazak normalnim putem. Silaz je dosta dugo trajao. Bilo je dosta naveza koje su se kretale u oba smera, a greben je vrlo eksponiran. Otpenjavanje sa derezama na nogama po steni i snegu uz osiguravanje na fiksiranim gvozdenim šipkama je bila baš dobra vežba.

Noćili smo u domu Erzherzog-Johann–Hutte koji je na visini 3450m. Prava visina za aklimatizaciju. I ovaj dom je pun. Najviše je planinara iz Slovenije, Hrvatske, Češke, Poljske... Upoznali smo neke interesantne likove. Pogled na severnu stranu planine, na Pasterze glečer je izuzetno lep.

Nedelja, 29.06.

Iz doma smo pošli u 8h, a kod auta na parkingu Luckner Haus smo bili oko 12h. Usput smo slikali stene, cveće, vodopade, mrmote... U mestu Kals smo sebe častili ručkom u solidnom i po cenama sasvim prihvatljivom restoranu. Kompletan ručak se može dobiti za 10EUR. U Beograd smo stigli oko 23h.

Broj 1