IZVEŠTAJ SA AKCIJE DURMITOR 07.-10.07.2005.

Ova akcija je trebalo da bude priprema i poslednji trening za planiranu ekspediciju "Ararat 2005" (koja je na kraju otakazana). Prvobitni plan je bio da se ide iznajmljenim autobusom do Žabljaka. Zbog nedovoljno prijavljenih (svega 14), akcija je prvobitno otkazana, da bi se nas nekoliko ipak organizovalo, rešeni da odemo na Durmitor. Tako su tri visokogorca Milan Samardzija, Milan Filipović i Igor Mijalković, krenuli autobusom u cetvrtak uvece (07.07.) iz Beograda, a moj drug Valda i ja kolima u 05.00 h.

Petak, 08.07.

Milan, Fića i Igor su stigli oko 9 h i odmah krenuli ka Lokvicama. Vlada i ja smo na Žabljak stigli oko 12 h. Dok smo kupili hranu, parkirali kola i prepakovali se bilo je 13h. Tada smo krenuli ka Lokvicama i stigli oko 15h. Tu smo se našli sa ostatkom ekipe, malo odmorili i jeli, a onda krenuli na Terzin bogaz (2303 mnm). To nam je bilo zagrevanje za sutrašnji dan, kada je trebalo da bude ono glavno. Popeli smo se i vratili u sklonište oko 19 h. Već oko 20h smo legli da bi se što bolje odmorili za sutra.

Subota, 09.07.

Ustali smo oko 5 h, doručkovali i oko 6 h krenuli ka Mininom bogazu (2387 mnm). Usput smo se popeli i na sagorele ploče (2120 mnm). Vreme je bilo idealno. Bilo je nešto oblaka, ali taman toliko da nas zaštite od vrućine i prženja. Ispostaviće se da nam je to bilo od velikog značaja pošto je toga dana tura trajala 11 sati. Na Mininom bogazu smo bili oko 9 h. Tu smo napravili pauzu od 20-ak minuta da nesto pojedemo, a onda smo se spustili u Valoviti do. Prošli smo pored Kleknate glave i izašli na glečer koji je zbog velikih padavine ove zime bio prilično veliki. Sipali smo vodu na izvoru i uz sipar krenuli ka nasem glavnom cilju za taj dan - Bobotovom kuku (2523 mnm). Na previji smo napravili kraću pauzu da se odmorimo i čekali da se u oblacima koji dolazili iz Dobrog dola otvori prozor kako bi imali što lepši pogled odozgo. Nismo dugo čekali. Vetar je razduvao oblake nad Bobotovim kukom, a mi smo istog trenutka jurnuli ka vrhu i za pola sata bili gore. Pogled je bio fantastičan, vidljivost velika i u tom trenutku smo konstatovali da su oni koji nisu hteli da idu silno pogrešili.

U povratku sa Bobotovog kuka smo se popeli na Djevojku (2440 mnm) i Lučin vrh (2393 mnm), a onda se niz sipar i kroz Valoviti i Biljegov do vratili do Lokvica.

Nedelja, 10.07.

Ustali smo malo kasnije nego prethodnog dana, oko 6h i oko 6.30 h krenuli na Čvorov bogaz (2152 mnm). Na vrh smo izašli oko 7.30 h, a onda preko Paljevina (2160 mnm) nastavili do Ledene pećine. Preko Biljegovog dola smo se vratili u Lokvice oko 11.30 h. Tada su Fića i Igor spakovali svoje stari i krenuli na Žabljak pa za Beograd, a nama su se pridružila dva mlada NIkšićanina. Oni su hteli to posle podne da idu na Terzin bogaz. Pošto Vlada nije išao u petak, on je rešio da pođe sa njima, a Milan i ja smo im se pridružili do Velike previje, pošto smo odlučili da idemo na Južni vrh Međeda. Tako smo zajedno došli do Velike previje, a onda svako na svoju stranu. Oko pola sata kasnije mahali smo jedni drugima sa vrhova koji stoje jedan naspram drugog. Od prilike u isto vreme smo se spustili do Velike previje, a onda opet zajedno do Lokvica.

Nadernog dana smo Vlada i ja nastavili na more, a Milan je ostao još nedelju dana. Sve u svemu akcija je bila odlična i šteta što više ljudi nije učestvovalo. Za 2,5 dana osvojeno je 8 vrhova od kojih su 4 među 10 najviših na Durmitoru. Vreme nas je maksimalno poslužilo, tako da smo se svi vratili prezadovoljni uspelom akcijom.

Vođa ture

Nebojša Stojančić

 Pogledajte ove slike u većem formatu ovde >>