|
IZVEŠTAJ PO ZAVRŠETKU AKCIJE KUČKE PLANINE OD 29. JULA DO 14. AVGUSTA 2005. GODINE
Krajem jula ove godine, posle sastanka društva, pao je dogovor: «idemo u Kučku krajinu i naćićemo se u subotu, 30. jula pored Bukumirskog jezera. Ko god može neka dođe i neka povede koga želi. Sve ostalo biće kako planina kaže.» Tako je i bilo. Neki su pristigli sa Sinjajevine, neki sa mora, Durmitora, a neki iz Beograda. Bilo nas je ukupno četrnaestoro u deset šatora i dve Lade «Nive». Formirali smo četiri kampa na rastojanju od 15-20 minuta. Pitate se: zar je moguće da se Srbi odmah slože? Naravno, nije. Bilo mi je potrebno nekoliko dana da izigravam šatl diplomatu kako bih ubedio sve da se ujedinimo i tako iskoristimo znanje i iskustvo proverenih vođa. Doduše, u tome su mi najviše pomogle tri krave koje su «posetile» šator jednog okorelog protivnika integracije. Ništa nije slučajno! Tek posle podizanja zajedničkog kampa krenulo je pravo planinarenje uz nesebično druženje. Profunkcionisao je i «srpski sto» na kome su dominirali mlečni proizvodi iz obližnjih katuna. Odmorni, siti i veseli krenuli smo u avanturu. Prvo smo ispenjali vrh Magliča, a zatim i ceo greben Magliča, sve do katuna «Širokar». Onda smo sutradan isprečili Štitan i Surdup. Inače, Surdup je najviši vrh ovog masiva i ima visinu od 2184 m. Potom je usledio prelazak celog grebena Surdupa, sve do katuna «Momonjevo». Ima li lepšeg pogleda od pogleda sa grebena?! U utorak, 2. avgusta, dve naše drugarice na čelu sa Milošem Busarčevićem ispenjali su Pasjak, 2020 m, u znak sećanja na Vesnu Drakulić i Bojanu Tekić. Pažnja: Pasjak je najteži i najopasniji vrh ovog masiva! Usledio je dan odmora, «pranja» i kupanja u Bukumirskom jezeru. Potpuno preporođeni ispenjali smo se do Jezerceta pod vrhom Treskavca, a zatim i ceo greben Treskavca, sve do katuna «Bljuštura». Podgorica kao na dlanu, Skadarsko jezero, iznad njega Rumija, udesno Lovćen, Orjen,..., Kapa moračka, Babin zub na Sinjajevini, Zekova glava na Bijelasici, sva tri koma Komova i na kraju kruga prokletijski Karanfili. Na kraju ovog grebena opazili smo da katun «Bljuštura» više ne postoji. Prošle zime, svaku gladu ovog katuna sravnile su sa zemljom lavine. Šteta! Takođe, šteta što ovo nismo snimili, jer bi to bilo veoma poučno za planinare početnike! Opet je usledio dan aktivnog odmora na još jednom smaragdnom jezeru – Rikavačkom jezeru. Bilo je i dana za maline u Vučijem potoku, šumske jagode na prečicama, borovnice na Širokaru, lisičarke u šumama Treskavca i lekovito bilje u dolinama. Suvih dana bili smo u Mokrom, u kafani «Garaža», na gašenju žeđi Nikšićkim pivom. Ostale detalje možete saznati i od drugih vođa, recimo, Dragana Vukovića – Tončija i Slobodana Zdravkovića – Điđija. Oni su «stari kučki vukovi» i od njih možete mnogo toga naučiti. Dođite u Kučku krajinu, nećete se pokajati! Oliver Ilić
Pogledajte ove slike u većem formatu ovde >>
|
