Ledno penjanje, Tamar, Slovenija, Jan 2008.

Učestvovali: Miodrag Skender, Petar Kostić, Nikola Đurić, Nemanja Nešković i Bojan Šćekić

03. Januar:

Krećemo u 05h30 ujutru kolima sa Novog Beograda i stižemo u Ljubljanu u podne gde odlazimo u prostorije naših prijatelja PD Ljubljana Matica i obnavljamo članarinu za 2008. U dobro poznatoj prodavnici alpinističke i ski opreme Annapurna Way se srećemo sa Borisom Lorenčićem Lorijem, našim instruktorom osnovnog kursa lednog penjanja. Boris je UIAGM vodič i dobitnik prestižnog alpinističkog priznanja Piolet d'Or (Zlatni cepin) za 2006 godinu. Od Ljubljane nastavljamo ka dolini Tamar i istoimenog doma u koji stižemo oko 17h.

Dolina Tamar je bila odličan izbor za naš boravak posvećen lednom penjanju s obzirom da, uz lak pristup, nudi nekoliko zaleđenih vodopada kraćih dužina i manjih do srednjih ocena koji su u to doba bili u stanju za penjanje.

Veče provodimo uz detaljnije upoznavanje sa Borisom Lorenčićem, najpre putem projekcije slika sa njegovih poslednjih ekspedicija u Patagoniji, Tibetu i Nepalu. Ostvareni na suportnim krajevima globusa i pri različitim tipovima penjanja, ovi poduhvati ostavljaju utisak, posebno iskustva sa ekspedicije Chomolhari u Tibetu za koju je i usledila nagrada Zlatni cepin. Imali smo prilike da čujemo i iskustva takođe UIAGM vodiča Klemena Gričara, koji vodi ture po Alpima – nama su bila posebno zanimljiva njegova iskustva sa Matterhorna na kome su članovi Kluba visokogoraca Srbije bili 2006. godine.

04. Januar:

Po dobrim uslovima (temperatura oko 0°C, bez padavina) odlazimo do obližnjih slapova.

Miodrag i Bojan na poligonu ispod Desnog slapa slušaju osnove o opremi, osiguranjima i penjanju, te vežbaju pravilno kretanje u ledu. Kasnije, na jednom neimenovanom slapu u blizini Desnog slapa, na postavljenom top-rope osiguranju dužine 20-ak metara vežbaju pod nazorom i korekcijom instruktora.

Nikola i Nemanja (vodio Nikola) penju Centralni slap (4+, 120m, WI 90°/80°, 60°-75°). Napomena: sve ocene slapova prenete iz "Zimski vzponi Slovenija" i "Zahodne Julijske Alpe", čiji je autor Gregor Kresal.

Petar u uslovima niskih oblaka i kratke obdanice ostaje na obližnjim planinskim stazama i odlično upoznaje teren doline Tamar.

05. Januar:

Vreme se po najavljenoj prognozi menja u povećanu oblačnost, padavine (sneg na našoj visini 1.100-1.300m) i porast temperature.

Zajedno odlazimo do Desnog slapa (4, 50m, WI 90°/75°, 60°). Nikola vodi ceo slap u jednom cugu i postavlja štand na vrhu nakon tačno 1 sat penjanja. Bojan, Miodrag i Nemanja izlaze kao drugi. Na tom primeru smo ustanovili da Slovenci daju dužine slapova prema dužini 'težave', odnosno onoga što ima realnu težinu, a ne prema ukupnoj dužini leda (ostalo je još preko 10m iznad štanda i nekih 5m ispod mesta gde smo ušli u slap).

Na preporuku jedne slovenačke naveze sva četvorica odlazimo da penjemo Zadnji slap (3-4, 80m, WI 85°, 40°-60°). U navezama Nikola-Miodrag (vodio Nikola) i Bojan-Nemanja (vodili obojica) sva četvorica penjemo ovaj slap i u dva abzajla se spuštamo na njegov početak i silazimo u dom.

Nažalost, vremenski uslovi nisu bili naklonjeni Petrovom planu da izađe na Kotovo sedlo ispod Jalovca te se vratio sa uspona.

06. Januar:

Temperatura je tokom noći porasla dok je susnežica prešla u kišu. U takvim vremenskim prilikama nije bilo uslova ići na ledno penjanje ili visokogorsku turu te nakon doručka pakujemo stvari i polazimo iz Doma Tamar. Na izlazu iz doline Tamar se slikamo pored letaonice na Planici dok kamion čistač snega okreće krug oko nas i kola (nažalost uhvatio nas je nespremne bez fotoaparata da ovekovečimo taj šokantan trenutak). Dobro poznatim putem preko Ljubljane se vraćamo u Beograd oko 20h.

Rezime:

Par meseci ranije planiran boravak u Sloveniji posvećen učenju i praksi lednog penjanja je bio odlično iskustvo i pun pogodak. Upoznali smo izvanrednog alpinistu svetskog glasa od koga smo naučili osnove lednog penjanja i čuli zanimljiva alpinistička iskustva iz prve ruke. Još važnije, imali smo sjajno lično iskustvo lednog penjanja i jedni od drugih učili. Nažalost, vremenski uslovi tokom našeg boravka nisu dozvolili ostvarenje visokogorskih ideja. Kao ekipa ukupno smo popeli 3 ledne smeri, čije su težine oko 4, a dužine 120, 50  i 80m.

Bojan Šćekić