Kotorski zaliv, Orahovac

April, 27. - 29. 2008.

Učesnici: Nemanja Nešković, Bojan Šćekić

Tip akcije: Alpinistički uspon

Link na slike

Popete smeri:

1. Tiho pride jesen, IV-, 350 m, 2h15

2. Najina pesem, IV, 210 m, 2h

3. Kozje molitvice, IV, 380 m, 4h45

4. Okus po morju-Lunina svetloba, V, 410 m, 5h15

Područje Kotorskog zaliva do sada nije bila popularna alpinistička destinacija. Kao moguć odgovor na pitanje gde bismo peli za vreme prvomajskih praznika se pojavilo početkom aprila meseca na osnovu opisa i skica objavljenih na sajtu Outdoor Club Podgorica (OCP). Na osnovu do sada dostupnih informacija ovo područje su prethodne godine otvorili penjači iz Slovenije - njihove opise, slike i skice smo preuzeli sa sajta OCP www.montenegroclimbing.net - oni su korišćeni kao izvor u daljem tekstu. Pošto mi je teren bio nepoznat, GoogleEarth je bio od velike pomoći jer sam uz pomoć slika sa sajta OCP brzo locirao gde se koja stena nalazi te gde su pristupi i silazi.

Poslednjih dana aprila se okupilo šarenoliko društvo u kući u Perastu i sa tog mesta smo kolima za par minuta prilazili bliže smerima. Što se tiče izbora smeri, od početka sam želeo da se držimo poznatih skica i opisa te da svakog dana pomeramo lagano ocenu i dužinu smeri. Teren nije konstantno vertikalan dok nalaženje ruta jeste jednostavno i logično - to je uz pravovremene ulaske u smeri i dobre satnice omogućilo kontinuitet penjanja i podizanja forme.

27.04. Prvi dan je bio pun entuzijazma i želje većeg broja ljudi da penju što je dovelo do formiranja naveza na licu mesta. Nemanja i ja smo bili u različitim navezama tog dana. Zajedničko je bilo to da smo peli dve susedne smeri u grebenu Kukurjek i da smo obojica vodili cele smeri. Pristup do obe smeri vodi Austrougarskom mulatjerom. U zavisnosti od smera pristup traje 20-30' laganog hoda od magistrale.

· Tiho pride jesen, IV-, 350 m. Bojan peo sa Tomom Topalovićem kao prvi u navezi. Logičan i jednostavan smer za snalaženje baš kao što se dalo očekivati po skici. Od opreme prvih penjača u pretposlednjem rastežaju je bila gurtna. Vreme penjanja 2h15. Silaz smo planirali niz izrazitu policu koju smo videli sa naše desne strane tokom penjanja kao što stoji na skici, ali smo krenuli u silazak prerano te je bilo veselog otpenjavanja.

· Najina pesem, IV, 210 m. Nemanja peo sa Mionom Knežević i Milošem Cukavacem kao prvi u navezi. Videviši kuda ide Tomin i moj silaz javio sam SMS-om Nemanji da traverzom izađu levo iz njihovog smera ka višem delu mulatjere – odličan potez koji je preporučljiv za silaz u slučaju prva 4 od 5 smeri (s leva na desno) u Kukurjeku!

28.04. Dolaze Miloš Pavićević – Lošmi i Ivan Kalezić – Kaleza iz OCP-a. Nemanja i ja smo već planirali za taj dan greben Kozje molitivice iznad izvora Ljute i sva četvorica krećemo kolima tamo. Miloš i Ivan nam kao pravi domaćini prepuštaju da idemo kao prva naveza. Na rastojanju od par rastežaja između naveza smo peli do vrha svih 13 rastežaja sa štandovima. Ovo je bilo namenski zarad vežbe iako je nekoliko rastežaja bilo poput standardnog alpskog grebena gde bi se moglo penjati sa skraćenim užetom simultano. Nemanja i ja smo vodili cug na cug sve do poslednjih pedesetak metara grebena gde smo išli kratko navezani do karakterističnog kraja grebena. U smeru smo zatekli 4 klina i 2 gurtne ostavljenje od strane prvih penjača.

· Kozje molitvice, IV, 380 m. Vreme penjanja 4h45. Silazak oko 45’, u gornjem delu kozja staza, a pri dnu silaska planinarske markacije.

29.04. Prateći prvobitnu ideju pomeranja ocene i dužine uz upenjavanje u već opisanom terenu za treći dan jedini logičan izbor je bila severna stena Kapurice. Ona se nalazi tačno naspram smeri koje smo peli prvog dana, dobro smo je snimili, a prognoza nam je davala fore do početka kiše popodne. Svake večeri smo imali kvalitetne prognoze koje je SMS-om slao Igor i za ovaj dan je ona najavljivala kišu od 18h. U smer ulazimo oko 10h i to u prvu varijantu od moguće tri – deluje logično, ima detalja i težine, a i staza pristupa izlazi pravo na nju. Nemanja i ja penjemo celu smer cug na cug, ukupno 9 dok nismo pod grebenom prešli u gojzerice i na kratko navezivanje nekih 50 metara. Od opreme koju su ostavili prvi penjači u smeru smo zatekli 3 klina i 1 gurtnu.

· Okus po morju-Lunina svetloba, V, 410 m. Vreme penjanja 5h15. Oblaci koji su se navlačili ceo dan iznad Kotorskih strana su s vremena na vreme puštali koju kap dok je kiša krenula iza 16h dok smo bili u silazu. Silaz sa vrha Kapurice najpre severo-istočnim grebenom kroz miks stenja i šume pa zatim pravo nizbrdo kroz šumu ka mulatjeri – nakon nekih sat i po od izlaska iz smeri smo bili na magistrali.

Na osnovu do sada dostupnih informacija ova 4 uspona predstavljaju prva ponavljanja navedenih smeri. Od opreme smo pored zatečenih klinova i gurtni prvih penjača koristili naše gurtne od 120cm (ukupno 8, od toga je posebno bilo korisno što smo imali tanke), 2 seta čokova veličine 5-11, kao i 2 heksa. Klinove i čekiće jesmo nosili ali nismo stavljali pošto nije bilo potrebe, 2 frienda koje smo nosili nismo stavljali.

3 dana penjanja u kontinuitetu je bilo taman s obzirom i na ostale planove društva koje se zateklo i potrebe da se retki dani za odmor tokom praznika iskorisite i za malo manje aktivan odmor. Ovog puta smo se držali plana penjanja poznatog terena sa jednostavnim pristupom.

Strane u potezu od Orahovca (u čijoj neposrednoj okolini se nalaze sva 3 lokaliteta koji smo peli) pa sve do Kotora na visini iznad 500 m.n.v. sadrže veoma interesantne grebene i ploče znatno većih težina. Proleće i jesen se čine kao idealno vreme za penjanje na ovim terenima i sigurno će uz malo truda oko pristupa i silaska biti otvoreno novih smeri veće dužine i ocena IV i V (u detaljima i više) koje izlaze na visine oko 1.000 m.n.v.

Reč zahvalnosti. Hvala Milošu i Ivanu na druženju i domaćinskom gestu da penjemo kao naveza ispred njih. Hvala Igoru za pouzdane prognoze. Hvala Peri što me je prebacio na autobus u Kotor na vreme.  Hvala svima na druženju.

Bojan Šćekić