Julijski Alpi, Montaž
17.10 - 19.10.2008.
Učesnici: Petar, Maja, Boris i Skedža
Tip akcije: visokogorska
Popeti
vrhovi:
-
Montaž (Jof di Montasio) 2753m
Prevoz: Petrov auto
Link na slike
U
KRALJEVSTVU KOZOROGA
Ovo je bila naša prva poseta
skupini Montaž. Taj masiv smo gledali zimus sa Kanina i nedavno sa Mangarta. Vrhovi
i grebeni su izgledali moćno, ali smo tek sada spoznali njihovu stvarnu
veličinu. Ove planine su sigurno popularne o čemu govori veliki broj
planinarskih domova i bivaka, ali sada su svi bili zatvoreni i ovog oktobrarskog
vikenda, uprkos lepom vremenu, planina je praktično bila pusta. Društvo su
nam pravili samo lepi ugojeni kozorozi. Nikada ih na jednom mestu nisam video u
tolikom broju. Ovo su njihove livade i stene i oni su ovde pravi kraljevi.
Petak
17.10.
Iz Beograda smo pošli u 15h30. Noćili smo u šatoru
koji smo postavili kod Planinarskog doma Tromeja u Ratečama. Imali smo
informaciju da će dom biti otvoren, ali se ispostavilo da to nije bilo
tačno.
Subota
18.10.
Nastavili
smo put pored Tarvisia do ski centra Sella Nevea i odatle još 6km do planine
Pecol 1500m koja je polazna tačka za pristup na Montaž sa južne strane. Greben
Montaža je kompaktna stenovita barijera visine 500m koja se diže iznad ogromne
travnate padine Altipiano del Montasio. Do doma G. Brazza 1660m od parkinga ima
pola sata hoda. Staza dalje vodi travnatom padinom do prevoja Forca del Disteis
2201m (2h) i onda se ulazi u stenu. Do vrha je potrebno još 2h penjanja. Tehnički i
psihološki najteži detalj su 60m duge Pipanove lestve, kojima se skoro
vertikalno penje na greben. Do vrha zatim predstoji oko 1/2h lakog penjanja po
grebenu koji je delimično bio pod snegom. Montaž je po visini drugi vrh u
Julijskim Alpima. Pogled sa vrha seže do Grossglocknera, Cristala, Kanina,
Triglava... U dubini su zelene doline Dogne, Valbrune i Tarvisia. Vraćamo
se istim putem nazad do auta. Cela tura je trajala 8h. Noćili smo u
pansionu Julia u Sella Nevei.
Nedelja
19.10.
Odustali
smo od uspona na Viš (Jof Fuart) 2666m, jer bismo previše ispraznili svoje
energetske rezerve s obzirom da istog dana treba da stignemo do Beograda. Planinarski
dom Corssi je bio zatvoren, pa bi tura trajala 10h. Umesto toga smo napravili
kružnu turu autom oko celog masiva. Interesovala nas je severna strana planine
pa smo posetili dolinu Valbruna… i ostali bez teksta. Dolina i venac vrhova i
stena koji zatvaraju dolinu su nas jednostavno fascinirale. Stene visoke kao u
Vratima, a strme i šiljaste kao u Logarskoj ili Tamaru. Pravo otkriće. Prošetali
smo do doma Filli Gregor 1389m. Vedar oktobarski dan, tople boje lišća bukove šume u jesen i visoke zasnežene stene
bile su scenografija za dušu. U bašti doma smo pili kapućino, sunčali
se i osmatrali smeri za naredni dolazak u ovaj kraj.
Nastavili
smo put ka Sloveniji i svratili da istražimo još jednu dolinu. To je Laghi di Fusine, odnosno dolina jezera u podnožju severnih
stena Mangarta, Vevnice i Ponci. Poznati vrhovi, ali sada ih gledamo iz potpuno
nove perspektive. Strmu i monolitnu stenu Malog Koritniškog Mangrta bi mogli da uvrstimo u naš projekat
“12 veličanstvenih stena Alpa”. To je play-ground čuvene Nives Meroi, koja
je blizu cilja da bude prva žena koja se popela na sve vrhove 8000+ bez
upotrebe dodatnog kiseonika. Do sada ima 11 vrhova. Par sati koje smo proveli u šetnji pored dva
lepa jezera su protekli neosetno i za tili čas.
Svratili
smo još na Bled da bi se počastili kremnom rezinom na terasi hotela Park
“No. 1”