Klub Visokogoraca Srbije Alpinistička sekcija

 

Izveštaj sa akcije

Julijski Alpi, Slovenija

Jul, 05. - 12. 2008.

Učesnici: Bojan Šćekić, Nemanja Nešković

Tip akcije: Alpinistički usponi.

Link na slike

Popete smeri:

1.      Severni raz, IV/III, 300m, Mala Mojstrovka

2.      Smer Debelakove, IV+/IV, 450 m, Velika Mojstrovka

3.      Hudičev steber, V-, 500m, Prisank

Prevoz. Sopstveni automobil. Beograd – Vršič – dolina Vrata – Kranj – Beograd

Smeštaj. Tičarijev dom na Vršiču.

 

Julijski Alpi, reon Vršiča, logičan i preporučljiv korak u sazrevanju. Čudesan krajolik, dobra infrastruktura, veliki izbor smeri, dobra informativna osnova, opisi u 'Slovenskim stenama’, prethodna iskustva članova sekcije, preporuke prijatelja iz Slovenije.

Nemanja i ja prilagođavamo želje i mogućnosti godišnjeg odmora ovom cilju, jer kako kažu: 'Planiranje je sve, plan je ništa'. Već imamo nekoliko smeri kao naveza ove sezone, naš pristup i za ovu akciju ostaje isti: postepeno podizanje dužine i težine smeri.

05.07. Predveče stižemo u Tičarijev dom na Vršiču. U startu primetno da je sezona u punom jeku, kako je dan bio lep tako je i ceo Vršič bio preplavljen ljubiteljima prirode i sportova na otvorenom. Za naredni dan prognoza najavljuje padavine iza podneva, što u Julijskim zna da bude iznenada i nasilno te odlučujemo da u to vreme narednog dana već siđemo sa planine i budemo u domu na ručku i Laškom pivu.

06.07. Krećemo iz doma u 06h. Na parkingu se već sakupljaju kola. Nismo došli ni do Vratca, a iza nas je već bilo par grupica planinara i penjača. Dolazimo pod Severni raz Male Mojstrovke.

Ulazim u smer desnom varijantom (ocena IV) pre slovenačke naveze koja je došla za nama i koja bira levu varijantu ulaza (III). U prvom cugu buđenje i najava onoga što nas očekuje: slovenačka IV, zajeda u kojoj na prvom mestu nema hvatova za ruke dok noge idu po ravnim pločama, a na drugom mestu leđa idu unazad u prazan prostor. U cugu dva klina. Hm. Na dalje se menjamo kroz nekoliko lakših cugova, pred kraj smera, odnosno pre i nakon upisne knjige, ponovo ima težina. Izlazak iz smera i prelazak na Hanzovu planinarsku stazu je prilično neprijatan, krušljiv i bez mogućnosti osiguranja.

Inače, susednu Kaminsku smer smo namenski izbegli, smer je prilično neprijatna, bila je potpuno vlažna i čak u delovima puna snega, ceo dan je padalo kamenje niz nju - kad jednom upadne ide do kraja.

Izlazimo na vrh Male Mojstovke 2.332m i time ispunjavamo i visokogorski elemenat akcije. Na vrhu preko 10 planinara. Silazimo direktno grebenom na Vršič – poslednji deo je skijanje niz sipar gotovo do ceste.

07.07. Kiša. Oblaci. Ne prestaje. Komiranje od spavanja. Doručak. Biblioteka. Popodnevno spavanje. Godišnji je odmor.

08.07. Kiša. Oblaci. Spavanje. Popodne šetnja po Kranjskoj gori. Suvo, potom pljusak. Prva kafa nakon tri dana u cafe 'Mamma sita' donosi razvedravanje. Kao da smo već nedeljama odmarali jedva čekamo penjanje narednog dana. Ostatak obdanice i lepog vremena koristimo da ispitamo teren i idemo Hanzovom stazom na Prisank (Prisojnik) uz sipar sve do početka stene i vodopada.

09.07. Krećemo pre 6h. Preko Vratca idemo ovog puta dalje ka velikom zidu koji sa severne strane zatvara dolinu Tamar i koji počinje našim narednim ciljem – Velikom Mojstovkom. Nakon sat vremena pred nama se pojavljuje moćna stena sa tri poznate linije, gledano sa leva na desno rastuće dužine: Kovinarska smer, smer Debelakove, steber Revežev. Staza do početka ovih smeri je više nego interesantna i obeležena markacijom PP (Planica - Pokljuka).

Ulazimo u smer u 07h45, Nemanja vodi prvi cug. Smer u skladu sa opisom, gotovo svaki štand ima klin.

Štand pred izrazitu prečku koja ide 50-ak metara u levo. Pogled skreće i fiksira desnu stranu. Shvatiš da se nalaziš u sred levog boka moćnog zida koji se nastavlja severnim stenama Travnika i Šita, a koji zatvara Jalovec – simbol Planinske Zveze Slovenije.

Ulazimo u ključnu, gornju trećinu smera. Ispred mene je cug IV+. Vidim prvi klin, zajedu, mokru i strmu stenu. IV+, popela Mira Debelakova prvenstveno 1932. godine. Žena sa petljom. Još jedna vredna lekcija penjanja u velikoj steni dužih smeri.

Izlazak iz smera jeste interesantan, poslednji hvat je ivica stene i grebena.

Velika Mojstrovka 2.366m. Sami smo na vrhu. Silazak istim putem na Vršič.

10.07. Hudičev steber. Alpinisitički vodič za Vršič jasno kaže #1 smer u reonu. Sva iskustva iz ovog smera su puna utisaka. Tako je i sa nama. Naš maturski ispit.

Silazimo kolima do Koče na Gozdu i polazimo ka smeru pre 6h. Za 1h20 stižemo do snežišta ispod početka smera. Na mestima je sneg debeo preko 10m, veoma tvrd. Ove godine će potrajati. Ja prelazim celu dužinu užeta do gornje ivice snega. Kroz kanjon između stene i snega dolazimo do početka smera.

U smer ulazimo u 08h40. Težine i eksponiranost počinju od samog starta. Između prvih previsa vodi detalj IV+. Sa nevericom sam 10’ ispitivao da li je baš tu gde mi se učinilo – jeste. Nakon Nemanjinog cuga ponovo vodim, u zajedi V- sam postavio gotovo sve što sam imao od opreme. Mokro, glatko, često pokreti i penjanje samo nogama, na kraju mašim štand i pravim sam svoj – nov dijagonalni klin sam tako dobro zabio da ga posle par pokušaja vađenja ostavio. Nemanja vodi naredni cug ploče V-, težine ne popuštaju. Kamin koji sam nakon toga vodio nije tako bio strašan kao što opis kaže, valjda stvar navike.

Nakon toga kreće srednji deo smera – horror. Orjentacija je problem, opisi neusklađeni, krušljivo, bez mogućnosti osiguranja. Nemanja hrabro izvlači kritičan eksponiran detalj koji je izlaz iz kamina poličicom ulevo i na gore. Nakon toga težine nešto padaju. Zarad verne slike doživljaja dovoljno je navesti da je negde u tom delu bila slikovita izjava: ’Ma dosta mi je više ovih slovenačkih previsnih dvojki i trojki’. Uspevamo da se snađemo koji je stolp zapravo glavni i onaj iz opisa. Pred nama se ukazuje strma i teška poslednja trećina smera. Već je negde oko 17h. Ni ne pomišljamo da prečkom u desno izađemo iz smera na Hanzovu pot.

Ulazimo u dva cuga koji vode do karakterističnih polica koje obrazuju znak '<'. Prvi vodi Nemanja, potom ja pravim štand na prvoj polici, Nemanja na drugoj. U ovom delu pogled je neverovatan, krajolik čudestan, okruženje potpuno eksponirano, Sunce već nisko, jedini put je gore. Ulazim u veliki kamin koji se vidi i iz doline. Nemanja vodi centralni deo kamina, penjanje je po pravilu samo nogama. Nakon glondže u kaminu i ocene V- sledi prošireni deo kamina i štand. Već je oko 20h. Opisi kažu tu je ključno orjentacijsko mesto smera, naći izlaz iz kamina ulevo i pronaći preduh koji je izlaz iz smeri. Nemanja pak kreće da vodi pravo dalje kroz kamin. To nije to. Pada mrak.

Bivak. Bez razmišljanja. Na odličnom smo mestu, štand, zavetrina, proširenje, folija, vedra noć, mestimičan san. Ispostaviće se ubedljivo najbolje mesto u celom smeru i silasku za bivak.

11.07. Krećemo dalje u 06h15. Koliko par metara ispod štanda se vidi klin koji vodi levo. 25m dužine do početka kamina, još 25m dužine kroz kamin do preduha, iz preduha 25m do izlaza iz smera.

Jutarnje Sunce, vetar, SMS, 07h55.

Silazak Hanzovom poti, mestimično preko snega, sajli, raskrsnica Hanzove ka Gozdu odakle smo došli i Hanzove ka Vršiču. Biramo ovu prvu i grešimo. Ponovno maltretiranje preko snežišta, ovoga puta u silasku preko 2h. Za kraj prelazak ponovo kroz vodopad. Kod kola smo pre 15h. Ručak na Vršiču u tri runde, za večeru palačinke.

12.07. Polazak kući. Gozd Martuljek. Dolina Vrata, Aljažev dom, doručak sa pogledom na Stenu. Bled, jezero, kupanje, bledske krempite. Dom.

 

Beograd 29.07.2008.                                                                                Bojan Šćekić