Vikend nad Okrešljem

Februar, 15-17. 2008.

Učesnici: Bojan, Igor, Nikola i Skedža

Tip akcije: Alpinistički uspon

link na slike

U Julijcima uslovi za penjanje su još uvek bili ekstremno teški, pa smo odlučili da za praznični produženi vikend odemo u Kamniške Alpe, u Logarsku dolinu. Za bazno odredište smo izabrali Frischaufov dom na Okreslju 1300m.

Petak, 15.02.

U Logarsku dolinu smo stigli oko 19h. Sa solidno teškim rančevima do doma nam je trebalo 1h hoda. Najavljeno je lepo vreme pa je dom otvoren preko vikenda. Pored domaćina upoznali smo i dvojicu spasilaca od kojih smo dobili poslednje informacije o stanju smerova nad Okrešljem. Bojan i ja smo odlučili da penjemo dve vezane smeri u severnoj steni Turske gore: Bela piramida (50/30, 200m) i u nastavku Tschadova smer (III+, M2, 70/50, 300m). Nikola i Igor su se odlučili za Centralnu grapu (IV+, 80/60, 500m) u južnoj steni Mrzle gore. Njihov izbor se pokazao kao bolji jer su narednog dana u severnoj steni Turske gore vladali himalajski uslovi za penjenje.

Subota, 16.02.

Bojan i ja smo ujutru u 7h već bili u podnožju smera. Vedro je i hladno. Snežne perjanice koje su se vijorile na vršnom delu stene otkrivale su činjenicu da gore duva severac od barem 10m/s. Temperatura kod doma je bila -10Cº, a 1000m više, na vrhu gde završava nas smer, možemo očekivati -20Cº. Sa uračunatim faktorom vetra to daje subjektivni osećaj hladnoće od -34Cº. Uprkos tome, hrabro smo ušli u smer.

Smer na Belu piramidu smo peli nenavezani. Sneg je bio zadovoljavajućeg kvaliteta. Na ulasku u Tschadovu smer smo se navezali i Bojan je vodio do kraja. Uradio je to odlično. Sigurno se kretao po kombinaciji stene i snega i što je najvažnije, svi štandovi koje je pravio, uključujući i one u snegu, su bili “bomb proof”. Psihički je dobro podneo teške uslove za penjanje, bio je smiren i sve je radio brzo, ali sigurno i školski kao na vežbalištu.

Na izlasku iz smera nas je sunce obasjalo, a kada smo prešli na drugu stranu grebena i tu našli zavetrinu, naše zadovoljstvo je bilo potpuno. Ledeni vetar koji nas je zasipao sitnim snegom i drhtanje od hladnoće na štandovima dok smo se osiguravali je već bilo zaboravljeno. Zaboravili smo i dvoranske sportove i saunu koju smo pominjali u trenucima kada je bilo najhladnije. Ipak su outdoor aktivnosti vrh, pogotovu u ovako ekstremnim okolnostima. Smer sam po sebi ne prelazi težinu M2, ali je tog dana u njega ušla samo još jedna naveza, da bi i ona na polovini odustala i vratila se.

Prošetali smo do vrha Turske gore. Pogled na Planjavu, Ojstricu i Branu sa jedne i Rinke, Skutu i Grintavec sa druge strane je bio izuzetan. Povratak u dom niz Turski žleb (400m, 45°) je bio lagan i opušten.

Igor:

Džoni i ja pristupamo južnoj steni Mrzle Gore s namerom da penjemo Centralnu grapu (IV+, 500m, 80°/60°). Uspeli smo da promašimo željenu grapu i uđemo za tragovima u drugu misleći da je Centralna. U početku je sneg oko 45°, a zatim miks (led, stena i sneg) M3. U središnjem delu odvajamo se od glavne linije grape i penjemo varijantu od 4 cuga u kojoj je bilo i vrlo teškog kombinovanog penjanja (po nasoj proceni M5+) i delikatnih traverzi kako bismo se vratili u originalnu grapu. Smer kojoj ne znamo ime, popeli smo za oko 5h i zatim sišli Poševnom grapom (III, 1-2, 40-60, 500m) u dolinu. Silazak je bio napet jer je sneg bio vrlo tvrd, pa smo otpenjavali najveći deo. U silasku je bilo i nekoliko traverzi miksa s obzirom da smo silazili sistemom snežnih jezika od po 100-150m koji su se završavali vertikalnim pločama, pa je bilo potrebno traverzirati sa kraja jednog na početak drugog jezika. U 16:30h zavrsavamo silazak i nalazimo se u dolini sa Bojanom i Skedžom koji su preživljavali arktičke uslove u severnoj steni Turske Gore.

Nedelja, 17.02.

U nedelju smo imali samo pre podne za penjanje. Hladnije je nego juče, ali nema vetra. Sva četvorica penjemo solo Zahodnu grapu, varijanta kroz okno (III, 1-2, 55°/40°, 500m) u južnoj steni Mrzle Gore. Grapa je osunčana i lepo zalivena snegom tako da je uprkos solidnom nagibu ovo penjanje danas ispalo kao lakša šetnja. Smer smo popeli za 2h i sišli istim putem u dolinu. Pakujemo se, silazimo do kola i krećemo ka BG. Usput smo zastali da osmotrimo slap Palenk (WI3, 100m) koji je jedan od poznatijih u dolini i nalazi se neposredno kraj puta (u stanju je za penjanje). U Bgd stižemo oko 22h.

Skedža