DURMITOR – Bobotov kuk 2523m    

8 - 10. Oktobar 2004.

 

Nas osmoro članova Kluba pošli smo vozom sa novo-beogradske železničke stanice u 20.40 i stigli u Mojkovac oko 06.45 sa pola sata zakašnjenja. Put je dugo trajao, ali kušet kola su se pokazala kao dobar izbor.  Kombijem smo se prevezli do Žabljaka i potom do Sedla između Sedlene i Uvite grede da bi na pešačku turu krenuli oko 9.00.  

 

Po lepom vremenu smo putem preko Surutke, pored Zubaca stigli nakon 2 sata na Zeleni vir. Stvari za bivak smo tu ostavili. Markiranom stazom preko Velike previje i Škrčkog pogleda smo se svi popeli na Bobotov kuk 2523m. Igor i ja smo poslednjih 30m popeli direktno na vrh (ocena 4, stari klin na polovini smera). U povratku smo se svi prošetali do vrha Đevojke i Lučinig vrha.

 

Noć provedena u šatorima je bila mirna, topla i zvezdana. Na izvoru je bilo vode.

 

U nedelju ujutro smo se spakovali i pošli oko 7.00 ka Trojnom prevoju. Tada se vreme pokvarilo, počeo je da duva jak vetar koji je navukao oblake, tako da se nisu više videli ni Zubci pored kojih smo prolazili, a ni Bandjerna na koju smo nameravali da se popnemo. Zato smo put nastavili na dole u Ledeni do, pa preko Lokvica do Crnog jezera. Na Žabljaku smo imali pola sata za ručak pre polaska autobusa u 16.30. U Beograd smo stigli po kiši u ponedeljak ujutru oko 3.00. Autoprevoz Pljevlja čiji je bio autobus je katastrofa i treba ga na svaki način izbegavati.

 

U akciji su učestvovali Ada, Olgica, Kemal, Sanja, Fadil, Maja, Igor i Miodrag Skender. Jesenje boje lišća i prelep vrh Bobotovog kuka će nam dugo ostati u sećanju.