Pre nego što pročitate zvaničan izveštaj sa ove visokogorske ekspedicije, pogledajte utiske nekoliko učesnika.

IZVEŠTAJ SA AKCIJE ELBRUS 2004

 

 

Naziv: Planinarska ekspedicija “Elbrus2004”  Ukupan broj učesnnka : 45  Datum i vreme polaska: 09.07.2004g. u 19.30č  Datum i vreče povratka: 24.07.2004g. u 22.00č  Ukupno pređeno km: prevoznim sredstvom: 6000km  Ukupno savladan uspon (u metrima): 4182m  Najviša dostignuta visina (kota): 5642m

 

OPIS PUTA
 
 Svečanim ispraćajem članova Kluba Visokogoraca Srbije ispred opštine Voždovac započela je prva velika akcija koju je naš klub organizovao. Spremali smo se šest meseci i svi su jedva čekali da stanu ispod najvišeg vrha Evrope, Mt.Elbrus(5642m) i tamo pokažu koliko vrede u ovom trenutku.Krenuli smo u 19.30 , 09.07. u petak iz Beograda.
 Put nas je vodio preko graničnog prelaza Horgoš (23.00), a zatim po ulasku u Mađarsku kroz gradove Segedin, Bekeščaba i Čop do Ukrajinske granice. Na granicu smo stigli oko 06.00, 10.07. i zadržali se na graničnom prelazu skoro četiri sata.
 Po ulasku u Ukrajinu svratili smo u Užgorod i ispred hotela "Zakarpatje" napravili pauzu od 30 minuta.
 Nastavili smo put prema glavnom gradu Ukrajine – Kijevu. Prvi deo puta vodio nas je preko severenih Karpata na visini od oko 800mnv.Sa obe strane puta smenjivale su se guste borove šume sa nepreglednim livadama.Zbog kašnjenja na granici u Kijev smo stigli oko ponoći. Smestili smo se u hotel "Slavutić" koji se nalazio na levoj obali Dnjepra. Ustali smo u 8.00 po lokalnom vremenu, a zatim i doručkovali u hotelu.Nastavak puta prema Kavkazu bio je oko 10.30 tog dana(11.07.Nedelja)
 Putovanje je teklo bez problema sve dok nismo stigli na Rusko-Ukrajinsku granicu(oko 01.00, 12.07). Zbog neefikasnosti carinskih službi ovih zemalja, to jest korupcije koja vlada u gotovo svim istočno evropskim zemljama, na granici smo ostali ukupno 9 sati. Carinici su otvoreno tražili novac za neophodne papire pri ulasku u Rusiju, što su na kraju i dobili. Put smo nastavili preko Rostova na Donu i Mineralnih voda do Pjatigorska. U Pjatigorsk smo stigli nešto posle 9.00 časova. Posle zamene novca kupili smo hranu i vodu. U tome su nam pomogla dvojica Jermena koji rade za lokalnu policiju. Negde posle Baksana, kod skretanja za Tirnauz zaustavila nas je lokalna patrola policije i preporučila nam da ne putujemo noću kroz Baksan dolinu zbog bezbednosne situacije u regionu. Mi smo parkirali autobus na jednoj benzinskoj pumpi i tu prenoćili do sledećeg jutra. U 7.00 idućeg dana (13.07.) krenuli smo za Tirnauz, gde smo se prijavili u lokalnoj kancelariji za strance. Naprevljena je pauza od oko 1 sat kako bi svratili na lokalnu pijacu i kupili hranu za uspon.
 Nakon toga prvo smo otišli do hotela i tamo rezervisali sobu za naše vozače, a zatim se vratili do mesta Verhni Baksan gde smo izvadili naše rančeve iz autobusa i sa dva kamiona se prebacili do kampa Ulu Tau. U kamp smo stigli nešto oko 15.00 časova. Podignuti su šatori, a zatim je organizovano kupanje za sve planinare i na kraju večera. Posle napornog puta svima je prijao mir i tišina u kampu Ulu tau. To veče svi su odlično spavali.
 Idući dan(14.07.), posle doručka i predavanja g-dina Ivanoviča o istoriji kampa, krenuli smo na aklimatizaciju do mesta koje se simbolično zove «Rajska dolina» i nalazi se na visini od 3000mnv. Uspon je trajao oko 3 sata, a po dolasku na plato postavili smo šatore i pripremili se za noćenje na novoj visini. U toku noći počela je da pada kiša, koja je nastavila i u prepodnevnim časovima. U kamp smo se vratili oko 12.00(15.07). Posle ručka imali smo slobodno vreme za odmor i pakovanje opreme za uspon na Mt.Elbrus(5642m). Idućeg dana (16.07) ustali smo u 6.00 i odmah pošto su spakovani šatori i rančevi krenuli smo na kamionima do Verhni Baksana, gde nas je čekao naš autobus. Autobusom do Azaua(2300mnv) stigli smo za pola sata, a zatim gondolom do stanice «Mir»(3500mnv). Jednosedišnica za Garabaši(3800mnv) nije radila zbog jakog vetra, pa smo rančeve stavili na ratrak i onda se peške popeli do Garabašija. Po dolasku na Garabaši odmah su postavljeni šatori i tako je formiran naš prvi visinski kamp(C1). Svi su se osećali odlično i niko nije imao problema sa dostignutom visinom. Po planu 17.07. trebalo je da napravimo aklimatizacioni uspon do 4500mnv. Krenuli smo posle doručka(oko 10.00). Vreme je bilo oblačno pa samim tim i pogodno za penjanje. Trebalo nam je 3 sata da stignemo do planirane visine. Niko nije imao većih problema sa visinom. Vratili smo se na Garabaši(3800mnv) za sat vemena.
 Idučeg dana rano ujutro (7.00) spakovali smo opremu i šatore, a zatim krenuli prema drugom visinskom kampu – Priut 11
 koji se nalazi na visini od 4200mnv. Uspon je trajao oko dva sata. Po dolasku u C-2 odmah se pristupilo kopanju rupa za postavljanje šatora.Zbog jakog vetra i mogućih snežnih oluja šatori su dobro ukopani u sneg. Na novoj visini niko se nije žalio na probleme i svi su odlično spavali. Za 19.07 planiran je lagani aklimatizacioni uspon, ali zbog lošeg vremena i puno novog snega vreme smo proveli čisteći sneg sa šatora i pripremajući opremu za završni uspon. Članovi ekspedicije su bili malo zabrinuti zbog lošeg vremena, ali je prognoza nagoveštavala smirivanje oluje. Te noći izašao sam iz šatora
 oko ponoći i video na hiljade zvezda na nebu. Bilo je vedro i mirno. Probudili smo sve planinare i za sat vremena svi su bili spremni za polazak. Na završni uspon krenula su 43 visokogorca u 01.00č 20.07. 2004.g. U toku noći negde na 5000mnv odustalo je 9 planinara zbog smrzavanja delova tela (šake i prsti) i pothlađivanja. Oni su se uz asistenciju Miloša Ivačkovića spustili do kampa C-2. Ostatak ekipe je po izuzetnoj hladnoći i jakom vetru nastavio prema sedlu između Istočnog i Zapadnog Elbrusa. Tu smo napravili pauzu kako bi se prikupili i odmorili pred poslednji uspon. Izlazak na vrh je trajao nekoliko sati jer su pojedini planinari išli jako sporo. Ipak zahvaljujući pre svega izuzetnoj upornosti i jakoj volji uspeli su da osvoje Mt.Elbrus(5642mnv) – najviši vrh Evrope. Ukupno je na vrh izašlo 34 visokogorca, što predstavlja do sada najmasovniji uspon na vrh preko 5000mnv od strane nekog kluba sa prostora sadašnje i bivše države.
 Poslednji član ekspedicije se vratio u C-2 oko 18.00 tog dana. Tokom uspona i povratka sa vrha nije bilo nikakvih povreda niti ozbiljnijih simptoma visinske bolesti. Posle prespavane noći na 4200mnv, spakovali smo opremu i spustili se do stanice Mir, a zatim gondolom do sela Azau(2300mnv), gde smo uz domaći roštilj i pivo proslavili veliki uspeh kluba.
 U popodnevnim satima krenuli smo iz sela Azau prema Ukrajini.Putovali smo čitavu noć do Rusko-Ukrajinske granice. Na granici smo ostali skoro 10 sati, zbog arogancije Ukrajinskih carinika. Tek posle intervencije iz Kijeva prošli smo pasošku kontrolu. Uveče smo stali u Doljecku, kako bi večerali i okrepili se za nastavak puta. Idući dan(23.07.) proveli smo u putu kroz Ukrajinu da bi u večernjim satima stigli u Užgorod. Smestili smo se u hotel"Zakarpatje" i tu prenoćili. Sutradan pre podne odneli smo krst u veliki pravoslavni hram koji je u izgradnji i poklonili ga sveštenicima u ime Kluba Visokogoraca Srbije. U 11.00 krenuli smo prema Ukrajinsko-Mađarskoj granici i ovoga puta prešli je bez većeg zadržavanja. U popodnevnim satima stigli smo na našu granicu i oko 17.00 24.07. ponovo ušli u domovinu. Posle kraćeg zadržavanja kod motela "Rodić" nastavili smo prema Beogradu u koji smo stigli uveče oko 22.00.

TABELA UČESNIKA

Ime i prezime	Naziv ekspedicije	Osvojen vrh	Dostignuta visina
Dragan Jaćimović	“Kavkaz2005”	Mt.Elbrus 5642m	5642m
Oliver Ilić	“Kavkaz2005”	Mt.Elbrus 5642m	5642m
Nikola Milićević	“Kavkaz2005”