|
Julijski Alpi, 29.04 do 3.05.2005.
Deset članova Kluba visokogoraca Srbije je provelo pet dana prvomajskih praznika u Julijskim Alpima. Cilj ovog planinarskog pohoda bili su usponi na Jalovec 2645m i Triglav 2864m. Jalovec je najlepši, a Triglav najviši vrh Republike Slovenije i bivše Jugoslavije.
Petak, 29.04. Pošli smo u 6.00 sa dva automobila preko Zagreba, Ljubljane i Kranjske Gore do Planice. Od Planice do planinarskog doma u Tamaru treba oko 45 minuta hoda. U dom koji se nalazi na 1100mnv smo stigli oko 20.00.
Subota, 30.04. Za uspon na Jalovec izabrali smo smer kroz Jalovčev ozebnik. Iz doma smo posli u 5.00. Prvi sat hoda smo koristili čeone bateruje dok nismo izašli iz šume. Staza je zatim vodila direktno ka steni Jalovca po snegu koji je postajao sve strmiji. Temperatura je i tokom noći bila iznad nule, a naša grupa je bila prva koja je išla tom stazom nakon poslednjih snežnih padavina, tako da smo prtili sneg propadajući do kolena. Sneg u kuloaru je bio mekan tako da smo samo stavili šlemove i koristeći skijaške štapove zapenjali se u strminu čiji je nagib od 40-50stepeni. Za 400m visinske razlike od ulaza do izlaza iz kuloara bilo nam je potrebno oko 1 sat. Na vrhu kuloara nas je dočekalo sunce i temperatura od 12 stepeni. Odmah smo nastavili dalje pošto je sneg postajao sve mekši i nestabilniji. Traverzirali smo koso nagore jugoistočnu padinu Jalovca i izašli na njegov južni greben, čija druga strana skoro vertikalno pada 2000m niže u dolinu Koritnice. Visina je bila 2573m. Tu sam odlučio da ne idemo dalje iako nas je od vrha delilo svega 70 m visine, tj petnaestak minuta penjanja u letnjim uslovima. Časovnik je pokazivao 10.00, vreme stabilno, bez vetra, grupa u dobroj kondiciji, imali smo užad, tehničku opremu za osiguravanje itd. Svi uslovi osim jednog su bili na našoj strani. Razlog odustajanja je bio izuzetno nestabilan sneg na snežistu koje je trebalo traverzirati do jugoistočnog grebena. Glatke strme ploče su bile mokre, ispod snega je tekla voda, štandovi za fiksiranje užeta slabi, a kao posledica naglog otopljenja na južnoj padini vrha, novi sneg se sam od sebe pokretao i pravio manje lavine koje su tekle strmim žlebovima i završavale u vertikalnim odsecima visokim više stotina metara. Bio sam siguran da sneg na toj padini nebi izdržao da se preko njega popne, a pogotovu siđe grupa od 10 ljudi. Rizik je bio preveliki, pa nisam dozvolio ni Igoru i Bojanu da popnu vrh, što je kod njih dvojice izazvalo kratkotrajno negodovanje. Vrh jeste vredan pažnje, ali mislim da je poenta ove ture bila uspon i silaz niz Jalovčev kuloar, kao priprema visoke ture u Alpima 2005.
Nedelja, 1. maj, Uskrs. Iz doma u Tamaru pošli smo oko 7.00. Dan je sunčan, bez ijednog oblačka. Pre podne je namenjeno za razgledanje i fotografisanje okoline: stene Mojstrovke, Travnika, Šita, Ponci i naravno Jalovca, slap Nadiža, skijaška skakaonica u Planici, Sava Dolinka, Kranjska gora, Gozd Martuljak. Vozimo se od Mojstrane do rampe u dolini Krme. Tu ostavljamo automobile i pakujemo se za uspon do Triglavskog doma na Kredarici. Pošli smo oko 14.00 sa 900mnv, a u dom na visini od 2515m stigli nakon 6 sati hoda. Staza vodi po dnu ledničke doline koju sa leve strane zagrađuju stene Draških vrhova, Tošca i Vernara, a sa desne Pršiveca, Rjavine i Rži. Prtina postoji ali je sneg mekan i težak za hodanje. Zalazak sunca na Kredarici je bio za pamćenje. U domu osim nas je bilo svega nekoliko planinara. Od dvojice dežurih meteorologa dobijamo informacije da je vremenska prognoza za sutra dobra i da su nam za uspon na Triglav fiksna užad potrebna samo na početku. Ljubazno su nam pozajmili jedno njihovo uže kako bi sa naša dva mogli da osiguramo prvih 150m uspona na Mali Triglav.
Ponedeljak, 2. maj. Jutro vedro, bez vetra, temperatura +3. Montirali smo na sebe svu opremu: dereze, cepin, pojas, po dva prusika i karabinera, šlem i pošli oko 7.30 markiranim smerom.
Igor je išao prvi i postavljao fiksnu užad dok ga je Bojan osiguravao. Početni deo kose traverze do izlaska na istočni greben M.Triglava nema sajli već je osiguran samo klinovima koji su uglavnom bili iznad snega. Teren je vrlo eksponiran, kombinacija suve stene i smrznutog snega koji penjemo sa derezama na nogama, pa je fiksno uže za bezbedan prolaz grupe bilo neophodno, naročito u povratku. Kretanje uz uže i samoosiguravanje ensa čvorom sa karabinerom je teklo vrlo efikasno.
Greben od Malog do Velikog Triglava je uzan, zračan i dobro osiguran. Vreme letnje, hodamo u majicama kratkih rukava. Početak maja na takvom grebenu i visini od 2800m bez daška vetra je upravo neverovatno vreme. Takvih je svega nekoliko dana u celoj godini, rekli su kasnije meteorolozi. Na vrhu smo svih desetoro u 10.30. Čestitanja i fotografisanje sa klupskom zastavom pored Aljaževog stolpa. Pogled seže do svih vrhova Julijskih i Kamniških Alpa, Dolomita, Gloknera... Na vrhu smo boravili više od jednog sata. Pri silasku sa Malog Triglava bio je potreban dodatni oprez zbog snega koji je u medjuvremenu omekšao. Oko 13.00 smo svi bili kod doma. Opuštanje, sunčanje u ligeštulima, pivo, kolači...
Utorak, 3. maj. Polazimo iz doma u 7.00. Po snegu nadole smo sišli do automobila za 3 sata. Pakujemo se i vozimo do Bleda. Jezero, krempite, ledena kafa... U Ljubljani šetamo po centru grada, obilazimo prodavnice planinarske opreme... Iz Ljubljanje polazimo u 16.00. U Beograd smo stigli oko 22.30.
PS: Plan je bio ambiciozan i praktično je ispunjen u velikoj meri. Vreme nas je poslužilo i mislim da će se svima nama koji smo proveli ovih pet dana u Sloveniji još dugo vraćati slike onoga što smo videli i doživeli. Pošto je sve išlo tako lako i opušteno čini mi se da još uvek nismo svesni da smo i u sportskom smislu napravili dobar rezultat. Popeti ova dva vrha u zimskim uslovima zavređuje pažnju, a vest o tome je objavljena i u slovenačkim medijima.
M.Skender
|
